Evrobarometar o korupciji (11.06.2020)

Prema najnovijem specijalnom Evrobarometru o korupciji koji je sproveden u decembru 2019. godine i objavljen u sredu od strane Evropske komisije, 64% Rumuna tvrdi da je na njihov svakodnevni život uticala korupcija. U odnosu na 2017. godinu, cifra je za 4 procentna poena niža, ali više nego dvostruko veća od evropskog proseka. Osam od deset Rumuna veruje da je problem korupcije rasprostranjen u zemlji, što je percepcija relativno bliska evropskoj situaciji, gde sedam od deset građana dele isto mišljenje. Istraživanje takođe otkriva da 48% Rumuna kaže da se u zemlji nivo korupcije povećao u poslednje tri godine, za 2% više nego u 2017. Sa druge strane, 37% Rumuna veruje da je nivo korupcije ostao isti, a 7%, da se smanio. Skoro osam od deset Rumuna kaže da postoji korupcija u lokalnim ili regionalnim javnim institucijama ali i u nacionalnim. Četiri od deset Rumuna veruju da su davanje i primanje mita i zloupotreba službenog položaja radi lične koristi prisutni među političkim strankama, 36% – među političarima, 33% – među zvaničnicima koji odlučuju o pobednicima javnih tendera i 25% među privatnim kompanijama, sve ove cifre su njiže od proseka u EU. Sa druge strane, Rumuni tvrde da su takve prakse u proporciji od 48% u zdravstvenom sistemu i 41% u policiji i carini, oba procenta su mnogo veća od proseka na nivou zajednice. Prema istraživanju, korupcija je neprihvatljiva za znatnu većinu Evropljana (69%). Najveća stopa odbacivanja korupcije je u Portugalu (88%), a najniža u Mađarskoj (38%). 48% Rumuna odbacuje korupciju. U Rumuniji, istraživanje je sprovedeno u periodu od 6. do 15. decembra 2019. godine putem intervjua licem u lice među više od hiljadu osoba. Velika Britanija je takođe uključena u prosek EU, jer je u vreme istraživanja bila država članica. Vlade i zvaničnici u javnim funkcijama moraju da deluju na primeran način u skladu sa antikorupcijskim merama i standardima transparentnosti, navodi se u godišnjem izveštaju GRECO-a, antikorupcijskog tela Saveta Evrope, objavljenom prošle nedelje. Izveštaj istražuje mere za sprečavanje korupcije koje su 2019. usvojile države članice GRECO protiv parlamentaraca, sudija i tužilaca, kao i centralnih vlada, uključujući najviše izvršne funkcije i agencije za sprovođenje zakona. Rumunija je među 15 država članica koje su bile krajem 2019. pod postupkom nepoštovanja u četvrtoj rundi evaluacije. Do 31. decembra 2019, Rumunija je u potpunosti implementirala 6 od 16 preporuka koje je izdao GRECO a 4 djelimično. Nedavno je britanski ambasador u Bukureštu, Endrju Noble, izjavio da je Rumunija jedna od najhrabrijih zemalja na istoku kontinenta stvarajući institucije sa jasnim mandatima za borbu protiv korupcije na svim nivoima. „Čak i u teškim vremenima, kada te institucije nisu dobile političku podršku, one su i dalje nastavile da poštuju svoj mandat i privode pred sudom one koji su krivi za dela korupcije“, rekao je diplomata.

Eugen Coroianu, 11.06.2020, 12:27

Prema najnovijem specijalnom Evrobarometru o korupciji koji je sproveden u decembru 2019. godine i objavljen u sredu od strane Evropske komisije, 64% Rumuna tvrdi da je na njihov svakodnevni život uticala korupcija. U odnosu na 2017. godinu, cifra je za 4 procentna poena niža, ali više nego dvostruko veća od evropskog proseka. Osam od deset Rumuna veruje da je problem korupcije rasprostranjen u zemlji, što je percepcija relativno bliska evropskoj situaciji, gde sedam od deset građana dele isto mišljenje. Istraživanje takođe otkriva da 48% Rumuna kaže da se u zemlji nivo korupcije povećao u poslednje tri godine, za 2% više nego u 2017. Sa druge strane, 37% Rumuna veruje da je nivo korupcije ostao isti, a 7%, da se smanio. Skoro osam od deset Rumuna kaže da postoji korupcija u lokalnim ili regionalnim javnim institucijama ali i u nacionalnim. Četiri od deset Rumuna veruju da su davanje i primanje mita i zloupotreba službenog položaja radi lične koristi prisutni među političkim strankama, 36% – među političarima, 33% – među zvaničnicima koji odlučuju o pobednicima javnih tendera i 25% među privatnim kompanijama, sve ove cifre su njiže od proseka u EU. Sa druge strane, Rumuni tvrde da su takve prakse u proporciji od 48% u zdravstvenom sistemu i 41% u policiji i carini, oba procenta su mnogo veća od proseka na nivou zajednice. Prema istraživanju, korupcija je neprihvatljiva za znatnu većinu Evropljana (69%). Najveća stopa odbacivanja korupcije je u Portugalu (88%), a najniža u Mađarskoj (38%). 48% Rumuna odbacuje korupciju. U Rumuniji, istraživanje je sprovedeno u periodu od 6. do 15. decembra 2019. godine putem intervjua licem u lice među više od hiljadu osoba. Velika Britanija je takođe uključena u prosek EU, jer je u vreme istraživanja bila država članica. Vlade i zvaničnici u javnim funkcijama moraju da deluju na primeran način u skladu sa antikorupcijskim merama i standardima transparentnosti, navodi se u godišnjem izveštaju GRECO-a, antikorupcijskog tela Saveta Evrope, objavljenom prošle nedelje. Izveštaj istražuje mere za sprečavanje korupcije koje su 2019. usvojile države članice GRECO protiv parlamentaraca, sudija i tužilaca, kao i centralnih vlada, uključujući najviše izvršne funkcije i agencije za sprovođenje zakona. Rumunija je među 15 država članica koje su bile krajem 2019. pod postupkom nepoštovanja u četvrtoj rundi evaluacije. Do 31. decembra 2019, Rumunija je u potpunosti implementirala 6 od 16 preporuka koje je izdao GRECO a 4 djelimično. Nedavno je britanski ambasador u Bukureštu, Endrju Noble, izjavio da je Rumunija jedna od najhrabrijih zemalja na istoku kontinenta stvarajući institucije sa jasnim mandatima za borbu protiv korupcije na svim nivoima. „Čak i u teškim vremenima, kada te institucije nisu dobile političku podršku, one su i dalje nastavile da poštuju svoj mandat i privode pred sudom one koji su krivi za dela korupcije“, rekao je diplomata.