Evropska koordinacija u oblasti energetike (19.10.2022)

Evropska Unija se suočava sa energetskom krizom bez presedana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Odluka Moskve da prekine dosta isporuka gasa Evropi dodatno je zakomplikovala situaciju i izazvala povećanje cena. Evropska komisija predlaže nove mere za rešavanje ovog problema, da se 40 milijardi evra iskoristi za pomoć domaćinstvima i preduzećima čiji je rad ometan zbog visokih računa za energiju. Paket takođe uključuje okvir za zajedničku kupovinu gasa, objasnila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen: Znamo da je potražnja za energijom u Evropi veoma visoka, pa je logično da umesto da se međusobno takmiče, države članice i energetske kompanije moraju koristiti svoju zajedničku kupovnu moć. Za ovo predlažemo alate za udruživanje potražnje za energijom na evropskom nivou. Ono što radimo je da takođe omogućavamo energetskim kompanijama da uspostave konzorcijum za kupovinu gasa tako da mogu zajedno da kupuju gas i u to uključujemo obavezan element koji kaže da će agregacija potražnje biti obavezna za najmanje 15% obima koje su neophodne za popunjavanje skladišta“. Ograničavanje cene prirodnog gasa bilo bi poslednje rešenje, rekla je i Ursula fon der Lajen. Neke države, poput Nemačke, Austrije ili Holandije, i dalje se protive ovoj meri, koja bi, po njihovom mišljenju, mogla da dovede do nestašice gasa i spreči uštedu energije. Umesto toga, zemlje poput Belgije, Grčke, Italije ili Poljske zagovaraju cenovni koridor“ koji bi važio za transakcije velikog obima, što podrazumeva niže troškove. Energetska kriza će biti dugotrajna, bez presedana posle Drugog svetskog rata, kaže Danijel Dajanu, predsednik Fiskalnog saveta. On je objasnio zašto se ekonomski rast koji trenutno beleži Rumunija ne oseća u životnom standardu stanovništva. Danijel Dajanu: Kada dođe do transfera prihoda proizvođačima energije i drugim dobitnicima, većina njih gubi. Zato se ovaj privredni rast ne oseća, a energetska kriza će trajati, jer ovo masivno povećanje relativne cene energije izaziva zadržavanje tenzija u privredama. To nije kriza koja se može rešiti za šest meseci, pa ni za dve godine. Dakle, to je sindrom ratnih ekonomija, iako ne lete projektili, ne lete bombe, rat je u našoj blizini, ali to se vidi kroz veoma visoku inflaciju, vidi se kroz troškove komunalija, to može se videti kroz averziju prema riziku koju manifestuje poslovno okruženje“. Danijel Dajanu je takođe rekao da je inflacija najviše uzrokovana povećanjem cena energenata. Po njegovom mišljenju, Rumunija će sledeće godine zabeležiti privredni rast od samo dva do tri odsto, a inflacija bi se sa 16% smanjila na 10%.

Daniela Budu, 19.10.2022, 14:34

Evropska Unija se suočava sa energetskom krizom bez presedana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Odluka Moskve da prekine dosta isporuka gasa Evropi dodatno je zakomplikovala situaciju i izazvala povećanje cena. Evropska komisija predlaže nove mere za rešavanje ovog problema, da se 40 milijardi evra iskoristi za pomoć domaćinstvima i preduzećima čiji je rad ometan zbog visokih računa za energiju. Paket takođe uključuje okvir za zajedničku kupovinu gasa, objasnila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen: Znamo da je potražnja za energijom u Evropi veoma visoka, pa je logično da umesto da se međusobno takmiče, države članice i energetske kompanije moraju koristiti svoju zajedničku kupovnu moć. Za ovo predlažemo alate za udruživanje potražnje za energijom na evropskom nivou. Ono što radimo je da takođe omogućavamo energetskim kompanijama da uspostave konzorcijum za kupovinu gasa tako da mogu zajedno da kupuju gas i u to uključujemo obavezan element koji kaže da će agregacija potražnje biti obavezna za najmanje 15% obima koje su neophodne za popunjavanje skladišta“. Ograničavanje cene prirodnog gasa bilo bi poslednje rešenje, rekla je i Ursula fon der Lajen. Neke države, poput Nemačke, Austrije ili Holandije, i dalje se protive ovoj meri, koja bi, po njihovom mišljenju, mogla da dovede do nestašice gasa i spreči uštedu energije. Umesto toga, zemlje poput Belgije, Grčke, Italije ili Poljske zagovaraju cenovni koridor“ koji bi važio za transakcije velikog obima, što podrazumeva niže troškove. Energetska kriza će biti dugotrajna, bez presedana posle Drugog svetskog rata, kaže Danijel Dajanu, predsednik Fiskalnog saveta. On je objasnio zašto se ekonomski rast koji trenutno beleži Rumunija ne oseća u životnom standardu stanovništva. Danijel Dajanu: Kada dođe do transfera prihoda proizvođačima energije i drugim dobitnicima, većina njih gubi. Zato se ovaj privredni rast ne oseća, a energetska kriza će trajati, jer ovo masivno povećanje relativne cene energije izaziva zadržavanje tenzija u privredama. To nije kriza koja se može rešiti za šest meseci, pa ni za dve godine. Dakle, to je sindrom ratnih ekonomija, iako ne lete projektili, ne lete bombe, rat je u našoj blizini, ali to se vidi kroz veoma visoku inflaciju, vidi se kroz troškove komunalija, to može se videti kroz averziju prema riziku koju manifestuje poslovno okruženje“. Danijel Dajanu je takođe rekao da je inflacija najviše uzrokovana povećanjem cena energenata. Po njegovom mišljenju, Rumunija će sledeće godine zabeležiti privredni rast od samo dva do tri odsto, a inflacija bi se sa 16% smanjila na 10%.