Evropski fondovi za Republiku Moldaviju
Republika Moldavija i Evropska unija potpisale su u četvrtak, u Briselu, sporazume o makrofinansijskoj pomoći u visini od 100 miliona evra, 40 miliona pod formom granta i 60 kao pozajmica. Dokumenti o odobravanju finansijske podrške dostaviće se parlamentu u Kišinjevu na ratifikaciju, a umedjuvremenu ulažu se napori za ispunjavanje uslova za odobravanje prve tranše pozajmice.
Daniela Budu, 24.11.2017, 12:11
Republika Moldavija i Evropska unija potpisale su u četvrtak, u Briselu, sporazume o makrofinansijskoj pomoći u visini od 100 miliona evra, 40 miliona pod formom granta i 60 kao pozajmica. Dokumenti o odobravanju finansijske podrške dostaviće se parlamentu u Kišinjevu na ratifikaciju, a umedjuvremenu ulažu se napori za ispunjavanje uslova za odobravanje prve tranše pozajmice.
Prema navodima Radio Kišinjeva, mnogi evroparlamentarci, kao i političke snage Republike Moldavije, tražili su da se odloži dodeljivanje finansijske pomoći zbog izmene izbornog zakona u parlamentu zemlje, uprkos preporukama Venecijske komisije.
Na margini Samita Evropske unije sa zemljama istočnog partnerstva, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i premijer Moldavije Pavel Filip razgovarali su u Briselu o realizaciji sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji i unutrašnjim prilikama u Moldaviji. Tusk je izjavio da je Republika Moldavija jedan od najvažnijih aktera u okviru istočnog partnerstva, uz napomenu da je zadovoljan stepenom popularnosti Evropske unije medju moldavskim državljanima. Premijer Filip je izrazio ponovo interes za nastavljanje evropskog puta Moldavije i istakao da nedavni rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stanovnici Moldavije izražavaju sve veći interes za integraciju u Evropsku uniju. Pavel Filip je Donaldu Tusku rekao da su prioriteti moldavske vlade obezbedjivanje nezavisnosti sudstva, nastavljanje istraga u vezi sa bankarskim poneverama i primena novog izbornog zakona u skladu sa preporukama Venecijske komisije.
Sa druge strane, u Bukureštu, moldavski ministar pravde Vladimir Čebotari izjavio je da Moldavija računa na Rumuniju na putu ka Evropskoj uniji. I zapadni partneri su izrazili zabrinutost zbog korupcije u Kišinjevu koja je omogućila nestanak jedne milijarde dolara iz bankarskog sistema, što predstavlja 15 odsto bruto društvenog proizvoda zemlje. Evropska unija, Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka suspendovali su privremeno kreditne linije za Moldaviju, strahujući da bi novac mogao da udje u crnu rupu. U to vreme, Rumunija je bila jedina država koja je susednoj zemlji odobrila pozajmicu u visini od 150 miliona evra sa rokom otplate od 4 godine i preferencijalnom kamatnom stopom od 1,45 odsto.
