Evropski izbori (25.04.2019)
26. maja stanovnici Rumunije sa pravom glasa biraju svoje predstavnike u Parlament Evropske unije. U budućem sazivu Bukurešt će u Strazburg poslati 33 evroposlanika, jedan više nego u prethodnom sazivu, pod uslovom da Velika Britanija napusti Uniju. Prvi evroparlamentarni izbori u Rumuniji održani su 2007. godine kada je naša zemlja postala članica Evropske unije. Po tradiciji izlaznost na evroparlamentarne izbore je slab, ali ove godine broj glasača bi mogao da se znatno poveća, jer se istovremeno održava i referendum o pravosudju koji je predsednik Klaus Johanis raspisao.
Ştefan Stoica, 25.04.2019, 12:16
26. maja stanovnici Rumunije sa pravom glasa biraju svoje predstavnike u Parlament Evropske unije. U budućem sazivu Bukurešt će u Strazburg poslati 33 evroposlanika, jedan više nego u prethodnom sazivu, pod uslovom da Velika Britanija napusti Uniju. Prvi evroparlamentarni izbori u Rumuniji održani su 2007. godine kada je naša zemlja postala članica Evropske unije. Po tradiciji izlaznost na evroparlamentarne izbore je slab, ali ove godine broj glasača bi mogao da se znatno poveća, jer se istovremeno održava i referendum o pravosudju koji je predsednik Klaus Johanis raspisao.
Ove godine izbori za Evropski parlament održavaju se u vreme predsedavanja Rumunije Savetom Evropske unije. Ovaj podatak mogao bi da bude povoljna prilika za ozbiljnu izbornu raspravu o izazovima koji traže od Evropske unije validne srednjoročne i dugoročne odgovore: na Bregzit, migraciju, socijalne probleme, radna snaga, bezbednosna i odbrambena pitanja i opasnost od suveranističkih, evroskeptičkih pa čak i eurofobnih struja koje zahvataju pojedine članice Unije. Medjutim glavni slogani najvažnijih rumunskih političkih stranaka ne najavljuju ovu vrstu rasprave, već samo sučeljavanje sa populističkim i nacionalističkim preznacima na već otkopanim političkim rovovima.
Socijal-demokratska partija (PSD) – glavna stranka vladajuće koalicije, poručuje da patriotizam treba da bude glavni adut budućih evroposlanika i da Rumunija treba da dobije više od Unije, dok druga stranka vladajuće koalicije Alijansa liberala i demokrata (ALDE) želi da se zemlja dostojanstveno predstavi i da traži veće poštovanje od strane Evropske unije.
,,Ovo je vreme Rumunije i ,,Rumunija pre svega slogani su liberala, glavne opozicione stranke. Slogan Partije narodnog pokreta je ,,Ujedinjeni u Evropi aludirajući na R. Moldaviju, državu sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Stranka ProRumunija, partija formirana od socijal-demokratskih dizidenata, ponosi se svojom rumunskom i evropskom pripadnošću, dok opoziciona Alijansa 2020 Unije Spasite Rumuniju (USR) iPartije Slobode, Jedinstva i Solidarnosti (PLUS) podseća izborno telo da bez lopova i korupcije zemlja ima šansu.
Regrutovani kandidati su bivši ministri ili evroposlanici, ali i premijeri i gradonačelnici, novinari i jedan bivši šef države Trajan Basesku, nosilac liste Partije narodnog pokreta (PMP). Nosilac liste Socijal-demokratske partije je bivša ministarka Evropskih fondova Rovana Plumb, na čelu liste liberala je novinar Rareš Bogdan, dok ALDE i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) za nosioce liste imaju dvoje evroparlamentaraca Noriku Nikolaj i Juliju Vinklera. Bivši tehnokratski premijer Dačijan Ćološ je nosilac liste Alijanse 2020 USR PLUS, a bivši premijer Viktor Ponta predvodi članove stranke PRO Rumunija. Na listi ove formacije nalaze se još dva bivša premijera, Mihaj Tudose i Jurije Leanke, poslednji bivši predsednik Vlade Republike Moldavije. Favoriti evroparlamentarnih izbora su Socijal-demokratska partija i Nacionalna liberalna partija, slede Alijansa 2020 USR PLUS, ALDE i ProRumunija. Šanse da ispune potreban cenzus imaju i Demokratski savez Madjara u Rumuniji i Partije Narodnog pokreta.
