Evropski novac za oporavak i otpornost
Vlada prati plan akcija da Rumunija dobije 10 milijardi evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost za 2022. godinu, uverio je premijer Nikolaje Ćuka u Bukureštu. On je u ponedeljak predsedavao sastankom Odbora za praćenje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, koji je, prema saopštenju izvršne vlasti, bio prvi te vrste nakon što je Rumunija 31. maja podnela svoj prvi zahtev za isplatu od strane Evropskoj komisiji. Kapitalizacija 30 milijardi evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost je koordiniran i koherentan napor, sa dobro utvrđenim granicama, rokovima i odgovornostima za svaku oblast. Dokazali smo da smo uspeli da operacionalizujemo ovaj evropskih mehanizam finansiranja u kratkom i nimalo jednostavnom periodu za Rumuniju i da pošaljemo prvi zahtev za isplatu“, izjavio je Nikolaje Ćuka.
Daniela Budu, 07.06.2022, 13:38
Vlada prati plan akcija da Rumunija dobije 10 milijardi evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost za 2022. godinu, uverio je premijer Nikolaje Ćuka u Bukureštu. On je u ponedeljak predsedavao sastankom Odbora za praćenje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, koji je, prema saopštenju izvršne vlasti, bio prvi te vrste nakon što je Rumunija 31. maja podnela svoj prvi zahtev za isplatu od strane Evropskoj komisiji. Kapitalizacija 30 milijardi evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost je koordiniran i koherentan napor, sa dobro utvrđenim granicama, rokovima i odgovornostima za svaku oblast. Dokazali smo da smo uspeli da operacionalizujemo ovaj evropskih mehanizam finansiranja u kratkom i nimalo jednostavnom periodu za Rumuniju i da pošaljemo prvi zahtev za isplatu“, izjavio je Nikolaje Ćuka.
Na sastanku je razgovarano o procedurama i merama u vezi sa podnošenjem zahteva za isplatu približno 3 milijardi evra od strane Evropske komisije, od čega su 2 milijarde evra bespovratna sredstva, a ostatak je finansiranje u vidu kredita. Prema rečima šefa vlade, već dobijeno predfinansiranje u iznosu od 3,7 milijardi evra, dodato na prvi zahtev za isplatu, jasno pokazuje da Rumunija poštuje plan da postigne ono što je zacrtala. Nikolaje Ćuka je precizirao da će sledeći zahtev za isplatu Rumunija poslati Evropskoj komisiji u trećem kvartalu ove godine. Vrednost zahteva će biti od oko 3,2 milijarde evra, od čega će preko 2 milijarde biti bespovratna sredstva, a ostatak novca će biti u vidu kredita.
Ministar za evropske investicije i projekte Marčel Bološ je takođe rekao da se Rumunija priprema da podnese drugi zahtev za isplatu tokom oktobra. On je dodao da je tokom ovog perioda moguće da će Evropska izvršna vlast zatražiti dalja pojašnjenja u vezi sa ciljevima koje je Bukurešt već ispunio. Ukoliko budu zatražene dodatne informacije, slaće ih svako ministarstvo posebno, preko Ministarstva evropskih projekata, dodao je Marčel Bološ: Do trenutka kada se izvrši uplata na zahtev, Evropska Komisija ima pravo da zahteva sva pojašnjenja i dodatne informacije. Zbog toga će resorna ministarstva ostati u kontaktu sa nama, kao nacionalnim predstavnicima, kako bismo, ako je potrebno, dali sve dodatne informacije koje Evropska Komisija može zatražiti“.
30 milijardi evra koje bi Rumunija dobila ukupno od Evropske Unije, do 2026. godine, u vidu grantova i zajmova, ići će, prema rečima nadležnih, na investicije i reforme, kako bi se promovisala zelena i digitalna tranzicija i da bi se ojačala ekonomska i socijalna otpornost, kao i kohezija jedinstvenog tržišta.
