Evropski plan za upravljanje ilegalnim migracijama (06.12.2022)
Evropska komisija predstavila je akcioni plan za upravljanje dolascima ilegalnih migranata na zapadnobalkanskoj ruti, koji je ove godine dostigao rekordne nivoe. Evropska vlada na taj način pokušava da ublaži strahove nekih zemalja članica EU i ubrza pregovore o Evropskom paktu za migracije i azil. Zapadnobalkanska ruta postala je jedna od glavnih tačaka migratornog pritiska, sa povećanjem broja migranata koji na ovoj ruti pristižu za 168%, pokazuju podaci Fronteksa. Situacija je posebno zabrinjavajuća za zemlje srednje Evrope, poput Austrije ili Češke, koje su pojačale granične kontrole. Ukupno, u prvih 10 meseci ove godine, otkriveno je preko 280.000 tajnih ulazaka u EU, od čega preko 120.000 preko zapadnobalkanske rute. Plan Komisije uključuje operativne akcije, strukturirane na pet stubova: jačanje upravljanja granicom, ubrzane procedure za azil i podršku prihvatnim kapacitetima, borbu protiv trgovine migrantima, jačanje saradnje na readmisiji i povratku i usklađivanje vizne politike. Države Zapadnog Balkana su pozvane da svoju viznu politiku usklade sa politikom koju praktikuje EU, jer postoje brojni slučajevi da migranti stignu u zemlje Balkana gde im nije potrebna ulazna viza i odatle tajno odlaze u zemlje zapadne Evrope. S druge strane, evropski zvaničnici su uvereni da bi samo sporazum tipa Evropskog pakta za migracije i azil, predstavljen u septembru 2020. godine, mogao da reši izazove koje stvara migracioni talas. Države članice, su uzdržane u pogledu mehanizama za preraspodelu izbeglica i zbog toga inicijativa do danas nije usvojena. Ovaj predlog Komisije ne predviđa eksplicitno obavezne izbegličke kvote kao 2016. godine, ali uspostavlja mehanizam obavezne solidarnosti“ putem kojeg Evropska komisija može, međutim, da odredi kvote za zemlje članice EU u zavisnosti od njihovog stanovništva i stepena ekonomske razvijenosti. Kao alternativu preseljavanju, ove zemlje bi imale i druge doprinose, kao što su finansiranje i repatrijacija migranata bez prava na azil ili izgradnja izbegličkih kampova. Vlada Rumunije je pozdravila Akcioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan i izražava uverenje da će predložene mere i instrumenti verovatno odgovoriti na zabrinutost koju je nedavno izrazila Austrija u vezi sa ovogodišnjim razvojem događaja na zapadnobalkanskoj ruti. Podsećamo da Beč nerado prihvata, posle 11 godina čekanja, Rumuniju i Bugarsku u šengenski prostor, po osnovu upravljanja migracionim tokovima. Rumunija ponavlja svoju punu spremnost da aktivno i dosledno doprinosi sprovođenju mera i akcija koje je predložila Evropska komisija u punom evropskom duhu solidarnosti i odgovornosti, u bliskoj saradnji sa ostalim evropskim partnerima.
Ştefan Stoica, 06.12.2022, 12:56
Evropska komisija predstavila je akcioni plan za upravljanje dolascima ilegalnih migranata na zapadnobalkanskoj ruti, koji je ove godine dostigao rekordne nivoe. Evropska vlada na taj način pokušava da ublaži strahove nekih zemalja članica EU i ubrza pregovore o Evropskom paktu za migracije i azil. Zapadnobalkanska ruta postala je jedna od glavnih tačaka migratornog pritiska, sa povećanjem broja migranata koji na ovoj ruti pristižu za 168%, pokazuju podaci Fronteksa. Situacija je posebno zabrinjavajuća za zemlje srednje Evrope, poput Austrije ili Češke, koje su pojačale granične kontrole. Ukupno, u prvih 10 meseci ove godine, otkriveno je preko 280.000 tajnih ulazaka u EU, od čega preko 120.000 preko zapadnobalkanske rute. Plan Komisije uključuje operativne akcije, strukturirane na pet stubova: jačanje upravljanja granicom, ubrzane procedure za azil i podršku prihvatnim kapacitetima, borbu protiv trgovine migrantima, jačanje saradnje na readmisiji i povratku i usklađivanje vizne politike. Države Zapadnog Balkana su pozvane da svoju viznu politiku usklade sa politikom koju praktikuje EU, jer postoje brojni slučajevi da migranti stignu u zemlje Balkana gde im nije potrebna ulazna viza i odatle tajno odlaze u zemlje zapadne Evrope. S druge strane, evropski zvaničnici su uvereni da bi samo sporazum tipa Evropskog pakta za migracije i azil, predstavljen u septembru 2020. godine, mogao da reši izazove koje stvara migracioni talas. Države članice, su uzdržane u pogledu mehanizama za preraspodelu izbeglica i zbog toga inicijativa do danas nije usvojena. Ovaj predlog Komisije ne predviđa eksplicitno obavezne izbegličke kvote kao 2016. godine, ali uspostavlja mehanizam obavezne solidarnosti“ putem kojeg Evropska komisija može, međutim, da odredi kvote za zemlje članice EU u zavisnosti od njihovog stanovništva i stepena ekonomske razvijenosti. Kao alternativu preseljavanju, ove zemlje bi imale i druge doprinose, kao što su finansiranje i repatrijacija migranata bez prava na azil ili izgradnja izbegličkih kampova. Vlada Rumunije je pozdravila Akcioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan i izražava uverenje da će predložene mere i instrumenti verovatno odgovoriti na zabrinutost koju je nedavno izrazila Austrija u vezi sa ovogodišnjim razvojem događaja na zapadnobalkanskoj ruti. Podsećamo da Beč nerado prihvata, posle 11 godina čekanja, Rumuniju i Bugarsku u šengenski prostor, po osnovu upravljanja migracionim tokovima. Rumunija ponavlja svoju punu spremnost da aktivno i dosledno doprinosi sprovođenju mera i akcija koje je predložila Evropska komisija u punom evropskom duhu solidarnosti i odgovornosti, u bliskoj saradnji sa ostalim evropskim partnerima.
