Kontinuitet u evropskoj spoljnoj politici (19.02.2019)
Postoji nekoliko tema koje se stalno ponavljaju na agendi diplomatije zajednice, od post-Bregzit odnosa sa Londonom do sve komplikovanijeg odnosa sa Sjedinjenim Državama. Situacija u zonama sukoba u blizini Evropske unije jednako je česta u razgovorima između ministara spoljnih poslova država članica. I u ponedjeljak na sastanku Saveta za spoljne poslove u Briselu, Ukrajina i Sirija su bile na vrhu agende. Prema rečima rumunskog ministra spoljnih poslova Teodora Meleškanua, svi su se složili da Unija mora biti aktivnije uključena u pronalaženju političkog rešenja za krizu u Siriji, koja traje gotovo deset godina i ima direktan uticaj na Evropu posebno kroz talase migranata i dolazak na kontinent pojedinih tamošnjih boraca. Šef diplomatije u Bukureštu pozvao je Uniju da ponovo da veoma jasnu poruku o poštovanju suvereniteta, jedinstva i integritetu Ukrajine, susedu Rumunije. Kako javlja dopsinik Radio Rumunije u Briselu, očekivalo se da će Unija zabraniti kretanje u EU prostoru i zamrznuti imovinu osam ruskih državljana koji su učestvovali u prošlogodišnjem incidentu u Kerčkom moreuzu, što se završilo hapšenjem ukrajinskih mornara. Ministar Meleškanu je objasnio zašto te sankcije još nisu usvojene: „One se analiziraju na nivou EU, ali glavni prioritet koji sada imamo na nivou EU su koraci za oslobađanje pomoraca koji su uhapšeni u Kerčkom moreuzu. Verovatno se smatralo da bi glavni prioritet trebalo da bude oslobađanje ukrajinskih mornara koji su uhapšeni i, istovremeno, sigurno da se razgovara o osobama koje su učestvovale u operaciju hapšenja’’. Druga bivša sovjetska država sused Rumunije, Republika Moldavija, bila je, takođe, na dnevnom redu sastanka Saveta za spoljne poslove Evropske unije. U nedjelju se u Moldaviji organizuju parlamentarni izbori, o kojima analitičari kažu da će, kao i uvek, imati ne samo politički već i geopolitički ulog. Prema ispitivanjima javnog mnjenja među favoritim birača su socijalisti rusofilnog predsednika Igora Dodona, sa skoro 40% glasova, zatim blok SADA, proevropska alijansa desnice, sa oko 25%, a Demokratska stranka, partija broj jedan sadašnje prozapadne vlade 15% glasova. Šef diplomatije u Bukureštu nije krio nadu da će na izborima pobediti većina koja će nastaviti evropski put Kišinjeva. Rumunija, dodao je on, smatra da bi Unija pogrešila ako bi odustala od dosadašnjih finansijskih i političkih ulaganja u Republici Moldaviji.
Bogdan Matei, 19.02.2019, 14:27
Postoji nekoliko tema koje se stalno ponavljaju na agendi diplomatije zajednice, od post-Bregzit odnosa sa Londonom do sve komplikovanijeg odnosa sa Sjedinjenim Državama. Situacija u zonama sukoba u blizini Evropske unije jednako je česta u razgovorima između ministara spoljnih poslova država članica. I u ponedjeljak na sastanku Saveta za spoljne poslove u Briselu, Ukrajina i Sirija su bile na vrhu agende. Prema rečima rumunskog ministra spoljnih poslova Teodora Meleškanua, svi su se složili da Unija mora biti aktivnije uključena u pronalaženju političkog rešenja za krizu u Siriji, koja traje gotovo deset godina i ima direktan uticaj na Evropu posebno kroz talase migranata i dolazak na kontinent pojedinih tamošnjih boraca. Šef diplomatije u Bukureštu pozvao je Uniju da ponovo da veoma jasnu poruku o poštovanju suvereniteta, jedinstva i integritetu Ukrajine, susedu Rumunije. Kako javlja dopsinik Radio Rumunije u Briselu, očekivalo se da će Unija zabraniti kretanje u EU prostoru i zamrznuti imovinu osam ruskih državljana koji su učestvovali u prošlogodišnjem incidentu u Kerčkom moreuzu, što se završilo hapšenjem ukrajinskih mornara. Ministar Meleškanu je objasnio zašto te sankcije još nisu usvojene: „One se analiziraju na nivou EU, ali glavni prioritet koji sada imamo na nivou EU su koraci za oslobađanje pomoraca koji su uhapšeni u Kerčkom moreuzu. Verovatno se smatralo da bi glavni prioritet trebalo da bude oslobađanje ukrajinskih mornara koji su uhapšeni i, istovremeno, sigurno da se razgovara o osobama koje su učestvovale u operaciju hapšenja’’. Druga bivša sovjetska država sused Rumunije, Republika Moldavija, bila je, takođe, na dnevnom redu sastanka Saveta za spoljne poslove Evropske unije. U nedjelju se u Moldaviji organizuju parlamentarni izbori, o kojima analitičari kažu da će, kao i uvek, imati ne samo politički već i geopolitički ulog. Prema ispitivanjima javnog mnjenja među favoritim birača su socijalisti rusofilnog predsednika Igora Dodona, sa skoro 40% glasova, zatim blok SADA, proevropska alijansa desnice, sa oko 25%, a Demokratska stranka, partija broj jedan sadašnje prozapadne vlade 15% glasova. Šef diplomatije u Bukureštu nije krio nadu da će na izborima pobediti većina koja će nastaviti evropski put Kišinjeva. Rumunija, dodao je on, smatra da bi Unija pogrešila ako bi odustala od dosadašnjih finansijskih i političkih ulaganja u Republici Moldaviji.
