Koordinacija za samit NATO-a
Uoči samita NATO-a u Madridu krajem meseca, Evropu je zahvatila intenzivna diplomatska aktivnost na najvišem nivou. Ministri odbrane su u sredu u Briselu razgovarali o velikim promenama u odbrambenom stavu Alijanse, kao i o dinamici vojne podrške Ukrajini. Predsednik Rumunije Klaus Johanis bio je u utorak u Hagu, na sastanku manjeg obima za organizovanje samita NATO-a, gde je istakao potrebu za konsolidovanim i efikasnim prisustvom saveznika na istočnom krilu Alijanse. Na kraju sastanka usvojena je zajednička izjava u kojoj zemlje potpisnice potvrđuju solidarnost sa Ukrajinom i pozivaju na prekid rata predsednika Vladimira Putina.
Daniela Budu, 16.06.2022, 12:14
Uoči samita NATO-a u Madridu krajem meseca, Evropu je zahvatila intenzivna diplomatska aktivnost na najvišem nivou. Ministri odbrane su u sredu u Briselu razgovarali o velikim promenama u odbrambenom stavu Alijanse, kao i o dinamici vojne podrške Ukrajini. Predsednik Rumunije Klaus Johanis bio je u utorak u Hagu, na sastanku manjeg obima za organizovanje samita NATO-a, gde je istakao potrebu za konsolidovanim i efikasnim prisustvom saveznika na istočnom krilu Alijanse. Na kraju sastanka usvojena je zajednička izjava u kojoj zemlje potpisnice potvrđuju solidarnost sa Ukrajinom i pozivaju na prekid rata predsednika Vladimira Putina.
U sredu, predsednik Francuske Emanuel Makron ponovio je, u vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu“ u Konstanci (jugoistok), da Rumunija nije za Francusku kao svaka druga zemlja i podsetio je na savez i prijateljstvo dugo dva veka između dve države. U prvom planu razgovora dvojice predsednika bila je priprema samita NATO-a u Madridu, na kojem će se doneti ključne odluke za budućnost Alijanse. Francuski predsednik je govorio o zajedničkim naporima saveznika da podrže Ukrajinu i o narednim koracima koja Evropa mora da preduzme kako bi pomogla u rešavanju sukoba.
Emanuel Makron: Moramo nastaviti da podržavamo Ukrajinu, da joj pomognemo da se odbrani u ovom ratu, da joj pomognemo ekonomski, finansijski, humanitarno, da joj pomognemo da se integriše u Evropu, da primimo izbeglice koje beže od rata. Ovo je stav Francuske i Evrope. Strategija koju smo usvojili je ojačana, da bi odgovorila na rastuću pretnju u Crnom moru i u potpunosti ilustruje našu brigu u ovom partnerstvu. Zajedno sa našim rumunskim prijateljima obavezali smo se da ćemo podržati Ukrajinu u svim oblicima: politički, humanitarno, finansijski, vojno“.
Bilateralni razgovori su se bavili i pitanjem energetske bezbednosti, iz perspektive strateških odluka Unije o eliminisanju zavisnosti od Ruske Federacije, kao i pitanjem globalne prehrambene bezbednosti, pogođene ruskom nasilnom blokadom ukrajinskih luka. Klaus Johanis kaže da Rumunija ulaže napore da unapredi svoju infrastrukturu, iako već transportuje stotine hiljada tona žita iz Ukrajine ka Konstanci i dalje, u druge zemlje.
Klaus Johanis: Naše vlasti traže integrisana rešenja kako bi ovaj tranzit bio što efikasniji, uključujući i pomoć naših spoljnih partnera. Stoga smo se dogovorili sa predsednikom Francuske da blisko sarađujemo na postizanju ovog cilja“.
Razgovori su se takođe koncentrisali na mogućnost pomoći Republici Moldaviji (bivšoj sovjetskoj državi, većinski govornici rumunskog jezika) da se suoči sa višestrukim izazovima nastalim kao rezultat bezbednosne krize izazvane ruskim ratom u Ukrajini. Naime, predsednica susedne države Moldavije, Maja Sandu je od Emanuela Makrona, tokom njegove posete Kišinjevu nakon posete Rumuniji, dobila uveravanja o podršci u procesu pristupanja Evropskoj Uniji.
