Koordinacija za smanjenje energetske zavisnosti (02.05.2022)

Usred ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija je sebi postavila cilj da smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine ove godine, sa ciljem da do 2027. Postane potpuno nezavisna od ruskog gasa. Alternativno snabdevanje gasom i solidarnost između država članica Evropska komisija vidi kao hitna rešenja za suprotstavljanje prestanku isporuka goriva Poljskoj i Bugarskoj, o čemu je odlučila ruska kompanija Gazprom. Predsednica EU, Ursula fon der Lajen nazvala je odluku Moskve ucenom i dala uveravanja da su nivoi skladištenja trenutno najbolji mogući širom Unije. U međuvremenu, blok priprema šesti paket sankcija Moskvi, koji bi pogodio rusku naftu, ruske i beloruske banke, kao i na nekoliko pojedinaca i kompanija. Sve se to zasniva na ideji da su neke zemlje EU u stanju da se odreknu ruske nafte pre kraja 2022. godine, ali druge, posebno one u južnoj Evropi, su zabrinute zbog mogućeg uticaja takve mere na cene. Na primer, Nemačka, jedan od najvećih kupaca nafte u Rusiji, sada je izgleda spremna da prihvati embargo na kraju godine. Kao odgovor na invaziju Moskve na Ukrajinu, Berlin je već najavio da napreduje u smanjenju energetske zavisnosti od Rusije. Prema evropskim diplomatama koje citira Rojters, zemlje poput Austrije, Mađarske, Italije i Slovačke i dalje imaju određene rezerve. Štaviše, Budimpešta, preko šefa kabineta premijera, kaže da je važno da EU ne usvoji sankcije koje bi onemogućile uvoz ruske nafte ili gasa. Što se Italije tiče, Azerbejdžan je najavio da bi mogao da udvostruči obim prirodnog gasa koji se isporučuje na Poluostrvo, ali je za to potrebno povećanje prenosnog kapaciteta Transjadranskog gasovoda. Istovremeno, istočnoevropske zemlje se udružuju kako bi razvile projekte i dele resurse kako bi se suprotstavile dominaciji Rusije na tržištu gasa i smanjile zavisnost EU od ruskih isporuka. Do juna bi bio završen gasovod između Grčke i Bugarske, sa ciljem da dve zemlje i njihovi susedi dobiju pristup novim koneksijama mreži. Što se tiče Rumunije, i predsednik Klaus Johanis i premijer Nikolaje Čuka razgovarali su u petak u Bukureštu sa premijerom susedne Bugarske Kirilom Petkovim o optimizaciji energetske povezanosti dve države. Sa svoje strane, SAD su u martu najavile da će u Evropu ove godine isporučiti dodatnu količinu tečnog prirodnog gasa u količini od 15 milijardi kubnih metara, sa ciljem da u vremenu dostigne 50 milijardi kubnih metara godišnje. Prema mišljenju stručnjaka, ovaj obim, iako značajan, neće moći u potpunosti da zameni evropski uvoz iz Rusije od oko 155 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Daniela Budu, 02.05.2022, 12:35

Usred ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija je sebi postavila cilj da smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine ove godine, sa ciljem da do 2027. Postane potpuno nezavisna od ruskog gasa. Alternativno snabdevanje gasom i solidarnost između država članica Evropska komisija vidi kao hitna rešenja za suprotstavljanje prestanku isporuka goriva Poljskoj i Bugarskoj, o čemu je odlučila ruska kompanija Gazprom. Predsednica EU, Ursula fon der Lajen nazvala je odluku Moskve ucenom i dala uveravanja da su nivoi skladištenja trenutno najbolji mogući širom Unije. U međuvremenu, blok priprema šesti paket sankcija Moskvi, koji bi pogodio rusku naftu, ruske i beloruske banke, kao i na nekoliko pojedinaca i kompanija. Sve se to zasniva na ideji da su neke zemlje EU u stanju da se odreknu ruske nafte pre kraja 2022. godine, ali druge, posebno one u južnoj Evropi, su zabrinute zbog mogućeg uticaja takve mere na cene. Na primer, Nemačka, jedan od najvećih kupaca nafte u Rusiji, sada je izgleda spremna da prihvati embargo na kraju godine. Kao odgovor na invaziju Moskve na Ukrajinu, Berlin je već najavio da napreduje u smanjenju energetske zavisnosti od Rusije. Prema evropskim diplomatama koje citira Rojters, zemlje poput Austrije, Mađarske, Italije i Slovačke i dalje imaju određene rezerve. Štaviše, Budimpešta, preko šefa kabineta premijera, kaže da je važno da EU ne usvoji sankcije koje bi onemogućile uvoz ruske nafte ili gasa. Što se Italije tiče, Azerbejdžan je najavio da bi mogao da udvostruči obim prirodnog gasa koji se isporučuje na Poluostrvo, ali je za to potrebno povećanje prenosnog kapaciteta Transjadranskog gasovoda. Istovremeno, istočnoevropske zemlje se udružuju kako bi razvile projekte i dele resurse kako bi se suprotstavile dominaciji Rusije na tržištu gasa i smanjile zavisnost EU od ruskih isporuka. Do juna bi bio završen gasovod između Grčke i Bugarske, sa ciljem da dve zemlje i njihovi susedi dobiju pristup novim koneksijama mreži. Što se tiče Rumunije, i predsednik Klaus Johanis i premijer Nikolaje Čuka razgovarali su u petak u Bukureštu sa premijerom susedne Bugarske Kirilom Petkovim o optimizaciji energetske povezanosti dve države. Sa svoje strane, SAD su u martu najavile da će u Evropu ove godine isporučiti dodatnu količinu tečnog prirodnog gasa u količini od 15 milijardi kubnih metara, sa ciljem da u vremenu dostigne 50 milijardi kubnih metara godišnje. Prema mišljenju stručnjaka, ovaj obim, iako značajan, neće moći u potpunosti da zameni evropski uvoz iz Rusije od oko 155 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.