Kraljica Marija od Rumunije
U Parizu, šetalište na levoj obali reke Sena, prekoputa Ajfelovog Tornja, od utorka nosi ime Kraljice Marije od Rumunije. Ploča sa novim nazivom otkrila je Čuvar Rumunske Krune, Princeza Maragareta, koja je je u govoru evocirala ličnost svoje prabake: Za nas, sve Evropljane, Kraljica Marija od Rumunije je vredni primer patriotizma, snage i profesionalizma, visoke kompetencije i lojalnosti. Njenim humanitarnim i diplomatski naporima za zemlju, i tokom Prvog svetskog rata i Mirovne Konferencije u Parizu, ostekli smo priznanje i naklonost celog sveta. Time je još važnije što Francuska i Pariz odaju počast Mariji od Rumunije, snazi njenog ličnog primera, ljubavi prema zemlji i privrženosti čovečanskim vrednostima.“
Daniela Budu, 16.10.2019, 12:18
U Parizu, šetalište na levoj obali reke Sena, prekoputa Ajfelovog Tornja, od utorka nosi ime Kraljice Marije od Rumunije. Ploča sa novim nazivom otkrila je Čuvar Rumunske Krune, Princeza Maragareta, koja je je u govoru evocirala ličnost svoje prabake: Za nas, sve Evropljane, Kraljica Marija od Rumunije je vredni primer patriotizma, snage i profesionalizma, visoke kompetencije i lojalnosti. Njenim humanitarnim i diplomatski naporima za zemlju, i tokom Prvog svetskog rata i Mirovne Konferencije u Parizu, ostekli smo priznanje i naklonost celog sveta. Time je još važnije što Francuska i Pariz odaju počast Mariji od Rumunije, snazi njenog ličnog primera, ljubavi prema zemlji i privrženosti čovečanskim vrednostima.“
Princeza Marija Aleksandra Viktorija rodila se 29. oktobra 1875. godine u Engleskoj. Bila je ćerka Alfrda od Velike Britanije i Irske i Velike Vojvotkinje Marije Aleksandrovne od Rusije. U januaru 1893. godine udala se za Princa Naslednika Rumunije, Ferdinanda, sa kojim je imala šestoro dece. Bila je Kraljca Rumunije od 1914. do 1927. godine i aktivno je učestvovala u političkom životu. Pre i nakon izbijanja Prvog svetskog rata velikodušno je posvetila vreme i energiju ranjenim vojnicima sa fronta, koordinisala je saradnju sa Crvenim Krstom, organizovala je poljske bolnice i prikupljala je sredstva za hitnu pomoć, te je bila nazvana Kraljiom vojnikom“ ili majka ranjenih“. Istoričirari jednoglasno su priznali njene ogromne zasluge u postizanju Velikog Ujedinjenja 1918. godine, kada su sve rumunske provincije koje su do tad bile pod okupacijom carskih i austro-ugarskih vlasti došle pod vlast Bukurešta. Kraljica Marija je preminula 18. jula 1938. godine u Sinaji.
Manifestacija u Francuskoj održana je na inicijativu Ambasade Rumunije u Parizu, u prisustvu parlamentarne grupe za prijateljstvo Francuska-Rumunija iz Nacionalne skupštine i Gradske kuće Pariza.
