Kriza lekara u Rumuniji
Očekivani životni vek u Rumuniji je među najnižima u Evropi, a pandemija Kovida-19 izbrisala je deo rasta zabeleženog od 2000. godine. Prema izveštaju Evropske komisije o zdravlju u Rumuniji, urađenom prošle godine, pandemija je istakla važnost jačanja primarne nege, preventivne usluge i javnog zdravstva u sistemu koji u velikoj meri zavisi od bolničkih usluga. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila nedavno je priznao da je samo poslednjih godina iz Rumunije otišlo preko 15.000 lekara, radi boljih plata u drugim zemljama. Tako smo došli do krize specijalista anestezije, intenzivne nege, epidemiologije, pedijatrije, laboratorijske medicine ili mikrobiologije. I, za razliku od drugih evropskih država, Rumunija ima jednog lekara na 200 stanovnika, što je daleko ispod evropskog proseka, zbog pogrešne politike javnog zdravstva.
Daniela Budu, 29.07.2022, 12:03
Očekivani životni vek u Rumuniji je među najnižima u Evropi, a pandemija Kovida-19 izbrisala je deo rasta zabeleženog od 2000. godine. Prema izveštaju Evropske komisije o zdravlju u Rumuniji, urađenom prošle godine, pandemija je istakla važnost jačanja primarne nege, preventivne usluge i javnog zdravstva u sistemu koji u velikoj meri zavisi od bolničkih usluga. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila nedavno je priznao da je samo poslednjih godina iz Rumunije otišlo preko 15.000 lekara, radi boljih plata u drugim zemljama. Tako smo došli do krize specijalista anestezije, intenzivne nege, epidemiologije, pedijatrije, laboratorijske medicine ili mikrobiologije. I, za razliku od drugih evropskih država, Rumunija ima jednog lekara na 200 stanovnika, što je daleko ispod evropskog proseka, zbog pogrešne politike javnog zdravstva.
Situacija je mnogo gora u ruralnim sredinama, gde lekar ima osam puta više pacijenata. Pored toga, nedavna analiza ističe da bi se porodična medicina u Rumuniji mogla suočiti sa velikom problemima u ne tako dalekoj budućnosti. Fenomen masivnog starenja uočen kod ove kategorije lekara mogao bi da ima velike posledice u narednih deset godina, upozoravaju stručnjaci iz ove oblasti. I resorni ministar je priznao da trenutno postoji kriza lekara za pojedine specijalnosti, uključujući i urgentnu i porodičnu medicinu. Što se primarne medicine tiče, lekari su ostareli, a stotine lokaliteta ni nemaju lekara.
Aleksandru Rafila: Ovo je nacionalni fenomen. Postoje specijalnosti koje opslužuju kritične tačke kao što su prijemne jedinice za hitne slučajeve, službe hitne pomoći, primarna medicinska pomoć. Uprkos očigledno velikom broju od 11.000 porodičnih lekara, stotine lokaliteta u Rumuniji nemaju primarnu medicinsku zaštitu, a medicinsko osoblje stari, sa prosečnom starošću od preko 55 godina“.
Prema rečima ministra, nedostatak medicinskog kadra sa visokim obrazovanjem ne može se pokriti u kratkom roku, ali bi se problem u budućnosti mogao rešiti primenom strategije za ljudske resurse u zdravstvu, koja je u Rumuniji po prvi put načinjena. Strategija se sastoji od partnerstva sa medicinskim i farmakološkim univerzitetima.
U međuvremenu, u Rumuniji su ponovo počeli da se povećavaju brojevi slučajeva Kovida i implicitno broj pacijenata primljenih u bolnicama. Nadležni najavljuju da rade na neophodnoj zakonskoj regulativi za otvaranje anti-kovid vakcionih centara u zdravstvenim ustanovama. Ovo je pripremna mera za jesenju kampanju imunizacije, kada se očekuje serum prilagođen novim varjantama soja Omikron.
