Medjunarodna krimska platforma (24.08.2021)
Ukrajina pokušava, kako su konstatovali komentatori, da zadrži Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila 2014. godine, na medjunarodnoj agendi. Krimska platforma, čiji je svećan samit održan u ponedeljak u Kijevu, a koji je Moskva odmah okvalifikovala kao protivruski čin, je inicijativa namenjena konsolidaciji politike nepriznavanja ilegalnog pripajanja Krima i omogućavanju njegovog vraćanja u sastav Ukrajine. Predstavnici više od 40 država usvojili su završnu deklaraciju, u kojoj osudjuju ono što nazivaju privremenom okupacijom i ilegalnim pripajanjem Krima, o kojem kažu da predstavlja direktan izazov medjunarodnoj bezbednosti. Dokument upozorava da militarizacija koja je u toku podriva bezbednost i stabilnost regiona Crnog mora, osudjuje napore Rusije da ozvaniči privremenu okupaciju i ilegalno pripajanje, kao i kršenje ljudskih prava na poluostrvu. U deklaraciji se traži od Moskve da obezbedi i garantuje da sve osobe koje pripadaju etničkim i verskim zajednicama, uključujući ukrajinsku i tatarsku, potpuno uživaju svoja prava.
Ştefan Stoica, 24.08.2021, 11:23
Ukrajina pokušava, kako su konstatovali komentatori, da zadrži Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila 2014. godine, na medjunarodnoj agendi. Krimska platforma, čiji je svećan samit održan u ponedeljak u Kijevu, a koji je Moskva odmah okvalifikovala kao protivruski čin, je inicijativa namenjena konsolidaciji politike nepriznavanja ilegalnog pripajanja Krima i omogućavanju njegovog vraćanja u sastav Ukrajine. Predstavnici više od 40 država usvojili su završnu deklaraciju, u kojoj osudjuju ono što nazivaju privremenom okupacijom i ilegalnim pripajanjem Krima, o kojem kažu da predstavlja direktan izazov medjunarodnoj bezbednosti. Dokument upozorava da militarizacija koja je u toku podriva bezbednost i stabilnost regiona Crnog mora, osudjuje napore Rusije da ozvaniči privremenu okupaciju i ilegalno pripajanje, kao i kršenje ljudskih prava na poluostrvu. U deklaraciji se traži od Moskve da obezbedi i garantuje da sve osobe koje pripadaju etničkim i verskim zajednicama, uključujući ukrajinsku i tatarsku, potpuno uživaju svoja prava.
Na svećanom lansiranju Krimske platforme, u Kijevu, Rumuniju su predstavili šef vlade Florin Kacu i ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku. Rumunski premijer je saopštio da se naša zemlja pridružuje Krimskoj platformi i ponovio konstantnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao i odlučno zalaganje za politiku nepriznavanja ilegalnog pripajanja poluostrva. Florin Kacu je istakao da vlasti u Bukureštu su veoma svesne aktuelnih izazova i pretnji vrednostima, stabilnosti i bezbednosti u regionu Crnog mora. Istovremeno, on je izrazio podršku Rumunije evropskim i evroatlantskim težnjama Ukrajine, podsetivši da Rumunija je bila prva zemlja članica komunitarnog bloka koja je ratifikovala sporazum o pridruživanju Ukrajine Evropskoj Uniji. Ispunjenje ovih težnji treba podržati reformskim procesom, koji da bude od koristi svim ukrajinskim državljanima, uključujući i one rumunskog porekla, smatra predsednik rumunske vlade. Po njegovom mišljenju, spoljne pretnje i izazovi mogu se bolje upravljati ako države dejstvuju za rešavanje bilateralnih problema.
U marginama samita u Kijevu, premijer Florin Kacu imao je susret sa njegovim ukrajinskim kolegom Denisom Šimalom, a tim povodom ponovio je raspoloživost Rumunije da unapredi bilateralnu saradnju organizovanjem ovogodišnje nove sesije Medjuvladine mešovite komisije, posvećene ekonomskoj, industrijskoj i naučno-tehničkoj saradnji. Dvojica premijera izjavili su da žele da podstaknu sektorijalnu saradnju, posebno u oblastima transporta, infrastrukture i zajedničkih graničnih prelaza. Florin Kacu izrazio je želju Rumunije da se obezbedi poštovanje prava rumunske zajednice u Ukrajini, koja broji 400.000 ljudi.
