Na pragu predsedničkih izbora (26.08.2019)
Od pada komunističke diktature u Rumuniji u decembru 1989. godine predsednički izbori su bez sumnje izazvali najveće interesovanje javnosti. Čak i kada je ishod bio poznat. U tri navrata kandidat koji je imao najveće šanse morao je da se pomori sa porazom, jedamput u dramatičnom drugom krugu. Poraženi kandidat je svaki put bio predstavnik rumunske levice, a pobednik kandidat desnice. Trajan Basesku je u dva navrata 2004. i 2009. godine raspršio nade socijaldemokrata da posle Jona Ilieskua ima novog predsednika. Ako su pobede Trajana Baseskua bile tesne, pobeda aktuelnog predsednika države Klaus Johanis bila je ne samo spektakularna već i ubedljiva. Posle pet godina Klaus Johanis, uz pomoć glavne opozicione stranke Nacionalne liberalne partije (PNL) nalazi se u ulozi velikog favorita. Mnogi tvrde da bi mogao da pobedi već u prvom krugu, iako je ovo skoro nemoguće jer bi morao da osvoji preko 50% glasova izbornog tela, odnosno preko 9 miliona. Žestok protivnik Socijaldemokratske partije (PSD), predsednik Johanis je-u skladu sa predsedničkim nadležnostima- napadao ovu partiju naročito kada je inicirala spornu reformu pravosudja, ali je postao i meta napada ljudi koji smatraju da nije reagovao dovoljno oštro. Atlantista i ubedjeni evropljanin Klaus Johanis u Vašingtonu i Briselu važi za glavnog garanta pravne države i rumunskog nezavisnosg pravosudja. Pored toga na predsedničkim izborima ove jeseni uz sebe ima snažnu partiju koja je na nedavnim evroparlamentarnim izborima dokazala da može da mobilizuje pristalice za izborne ciljeve. Ozbiljniji protivkandidati Johanisa na izborima su predsednica Socijaldemokratske partije i Vlade Viorika Dančila i predstavnik Alijanse USR-Plus Dan Barna.
Ştefan Stoica, 26.08.2019, 11:54
Od pada komunističke diktature u Rumuniji u decembru 1989. godine predsednički izbori su bez sumnje izazvali najveće interesovanje javnosti. Čak i kada je ishod bio poznat. U tri navrata kandidat koji je imao najveće šanse morao je da se pomori sa porazom, jedamput u dramatičnom drugom krugu. Poraženi kandidat je svaki put bio predstavnik rumunske levice, a pobednik kandidat desnice. Trajan Basesku je u dva navrata 2004. i 2009. godine raspršio nade socijaldemokrata da posle Jona Ilieskua ima novog predsednika. Ako su pobede Trajana Baseskua bile tesne, pobeda aktuelnog predsednika države Klaus Johanis bila je ne samo spektakularna već i ubedljiva. Posle pet godina Klaus Johanis, uz pomoć glavne opozicione stranke Nacionalne liberalne partije (PNL) nalazi se u ulozi velikog favorita. Mnogi tvrde da bi mogao da pobedi već u prvom krugu, iako je ovo skoro nemoguće jer bi morao da osvoji preko 50% glasova izbornog tela, odnosno preko 9 miliona. Žestok protivnik Socijaldemokratske partije (PSD), predsednik Johanis je-u skladu sa predsedničkim nadležnostima- napadao ovu partiju naročito kada je inicirala spornu reformu pravosudja, ali je postao i meta napada ljudi koji smatraju da nije reagovao dovoljno oštro. Atlantista i ubedjeni evropljanin Klaus Johanis u Vašingtonu i Briselu važi za glavnog garanta pravne države i rumunskog nezavisnosg pravosudja. Pored toga na predsedničkim izborima ove jeseni uz sebe ima snažnu partiju koja je na nedavnim evroparlamentarnim izborima dokazala da može da mobilizuje pristalice za izborne ciljeve. Ozbiljniji protivkandidati Johanisa na izborima su predsednica Socijaldemokratske partije i Vlade Viorika Dančila i predstavnik Alijanse USR-Plus Dan Barna.
Oštar kritičar ekonomskih i pravosudnih zakona levoorijentisane vlade, Dan Barna se distancira od Johanisa da bi povećao sopstvene šanse. Barna kaže da i predsednik pripada istoj moralno iscrpljenoj političkoj klasi. Skoro nepoznata do uspona na političkoj sceni uz pomoć bivšeg socijaldemokratskog lidera Liviua Dragne, koji je osudjen na zatvorsku kaznu za korupciju, Viorika Dančila je uspela se nametne u stranci kao liderka i kandidatkinja za predsedničke izbore. Njeni govori po pravilu sadrže omiljene teme rumunske levice–obrazovanje, zaštitu za najugročenijih kategorija i zdravstvo. Cilj Viorike Dančila i njene stranke je jasan-ulazak u drugi krug predsedničkih izbora, kada bi nemoguće postalo moguce, kako je istorija već dokazala. Borba za predsednički mandat vodi se izmedju tri kandidata. Sa druge strane Partija narodnog pokreta (PMP) predlaže interesantnog kandidata, profesora, eseistu i diplomatu Teodora Paleologua, sa kojim se nada da će animirati trku, pojačati nepredvidljivost ishoda i bez sumnje dodati intelektualni kvalitet.
