Nacionalna banka Rumunije i evolucija stope inflacije
Nacionalna banka Rumunije (BNR) ništa ne može učiniti kada je reč o upravljanju cenama ili poreskim politikama, sem vodjenja dijaloga i pronalaženja rešenja koja bi stavila pod kontrolu ravnoteže u privredi, izjavio je guverner Mugur Isaresku na sednici Privredne komisije rumunskog Senata. On je rekao da je zadnje tri godine stopa inflacije smanjena zahvaljujući poreskoj politici. Mugur Isaresku: «Mi ciljamo inflaciju, ali je ciljamo indirektnim instrumentima. Nemamo moći da udjemo na tržište ili u jednu radnju i pitamo: Zašto ste ustanovili ovu cenu? Nemamo nikakav uticaj ni na upravljanje cenama, to jest na cene koje je ustanovila vlada. Na poresku politiku možemo uticati samo saradnjom, razgovorima, dijalogom i pronalaženjem sredstava koje mogu držati stvari i privrednu ravnotežu pod kontrolom.»
Daniela Budu, 30.03.2018, 12:42
Nacionalna banka Rumunije (BNR) ništa ne može učiniti kada je reč o upravljanju cenama ili poreskim politikama, sem vodjenja dijaloga i pronalaženja rešenja koja bi stavila pod kontrolu ravnoteže u privredi, izjavio je guverner Mugur Isaresku na sednici Privredne komisije rumunskog Senata. On je rekao da je zadnje tri godine stopa inflacije smanjena zahvaljujući poreskoj politici. Mugur Isaresku: «Mi ciljamo inflaciju, ali je ciljamo indirektnim instrumentima. Nemamo moći da udjemo na tržište ili u jednu radnju i pitamo: Zašto ste ustanovili ovu cenu? Nemamo nikakav uticaj ni na upravljanje cenama, to jest na cene koje je ustanovila vlada. Na poresku politiku možemo uticati samo saradnjom, razgovorima, dijalogom i pronalaženjem sredstava koje mogu držati stvari i privrednu ravnotežu pod kontrolom.»
Nacionalna banka Rumunije je 2018., prvi put u zadnjih deset godina, u dva navrata povećala referentnu kamatnu stopu sa 1,75 na 2,25 upravo da bi suzbila inflaciju i dovela je na silaznu putanju. Godišnja stopa inflacije je krajem prošle godine bila od 3,3 odsto, u kontekstu poskupljenja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, a Narodna banka je korigovala na gore prognozu inflacije za kraj godine na 3,5 odsto. Guverner Isaresku je objasnio da na spoljnom planu, u zemljama regiona sa kojima se Rumunija može uporediti, ključna referentna kamata nije povećana, jer ni inflacija niti nacionalne valute nisu zabeležile negativnu evoluciju. Mugur Isaresku: «U ovom trenutku, godišnja stopa inflacije u Češkoj je od 1,8 odsto u odnosu na ciljnu inflaciju od 2 odsto, u Poljskoj 1,4 odsto u odnosu na ciljnu 2,5 i u Madjarskoj 1,9 odsto u odnosu na ciljnu od 3 odsto. U ovim zemljama postoje pritisci aprecijacije nacionalnih valuta, za razliku od Rumunije, gde, u uslovima znatnog rasta deficita tekućeg racuna, postoje pritisci za deprecijaciju leja.»
Mugur Isaresku je upozorio da u pomenute tri zemlje postoji suficit tekućeg računa, dok Rumunija ima deficit od 3,4 odsto bruto društvenog proizvoda, treći po veličini u Evropskoj uniji, a čiji je trend dalje produbljavanje. Guverner Nacionalne banke ocenjuje da u kontekstu na koji utiču i spoljna privredna evolucija, mere koje je preduzela Centralna banka su bile najpovoljnije, iako postoje mišljenja prema kojima bi ona dejstvovala agresivno, ali i stručnjaci koji, na protiv, smatraju da bi monetarna politika trebalo da bude još restriktivnija. Guverner Nacionalne banke Rumunije je još rekao da, kako je upozorio i Medjunarodni Monetarni fond, ako poreska politika ne pomogne monetarnoj politici, postoji mogućnost da budu potrebna dalja povećanja kamata.
