Nacionalni plan oporavka i otpornosti-velika šansa (07.04.2022)
Vlada u Bukureštu priznaje da u državnom budžetu postoji rupa duboka 4 miliarde evra i traži rešenje za popunu nedostataka prihoda i zadržavanje budžetskog deficita na stopi od 4,4%. Premijer Nikolaje Čuka dao je uveravanja da neće biti ,,kresanja“ plata i ostalih primanja. Kao rešenje predlaže se unošenje raznih dodataka u lične dohotke uporedo sa merama za smanjenje utaje poreza. Prilikom usvajanja državnog budžeta pojedini eksperti su upozoravali da su prihodi precenjeni, a rashodi podcenjeni i da će se u ovakvoj situaciji budžetski deficit povećati. Eudjen Radulesku, direktor Direkcije za finansijsku stabilnost Narodne banke, smatra da je javni deficit glavni razlog za spolnji deficit. Na konferenciji, stručnjak Narodna banke Rumunije govorio je o velikim rizicima za ove deficite. Spoljnotrgovinski deficit premašio je 9% bruto nacionalnog proizvoda i največi je u zoni. Prekomerni deficit Rumunije u vreme pandemije bio je na korak od sankcionisanja, podseća ekspert Centralne banke. Nacionalni plan oporavka i otpornosti predstavlja neophodnu dozu kiseonika, kaže Eudjen Radulesku: ,,Radi se o ogromnim iznosima koji mogu da udju u nacionalni ekonomski ciklus, ali istovremeno i o uslovima za uspostavljanje makoroekonomske ravnoteže. Potrebno nam je dosta političke volje, jer mere koje treba usvojiti nisu ni popularne, ni lako za usvajanje.
Ştefan Stoica, 07.04.2023, 12:39
Vlada u Bukureštu priznaje da u državnom budžetu postoji rupa duboka 4 miliarde evra i traži rešenje za popunu nedostataka prihoda i zadržavanje budžetskog deficita na stopi od 4,4%. Premijer Nikolaje Čuka dao je uveravanja da neće biti ,,kresanja“ plata i ostalih primanja. Kao rešenje predlaže se unošenje raznih dodataka u lične dohotke uporedo sa merama za smanjenje utaje poreza. Prilikom usvajanja državnog budžeta pojedini eksperti su upozoravali da su prihodi precenjeni, a rashodi podcenjeni i da će se u ovakvoj situaciji budžetski deficit povećati. Eudjen Radulesku, direktor Direkcije za finansijsku stabilnost Narodne banke, smatra da je javni deficit glavni razlog za spolnji deficit. Na konferenciji, stručnjak Narodna banke Rumunije govorio je o velikim rizicima za ove deficite. Spoljnotrgovinski deficit premašio je 9% bruto nacionalnog proizvoda i največi je u zoni. Prekomerni deficit Rumunije u vreme pandemije bio je na korak od sankcionisanja, podseća ekspert Centralne banke. Nacionalni plan oporavka i otpornosti predstavlja neophodnu dozu kiseonika, kaže Eudjen Radulesku: ,,Radi se o ogromnim iznosima koji mogu da udju u nacionalni ekonomski ciklus, ali istovremeno i o uslovima za uspostavljanje makoroekonomske ravnoteže. Potrebno nam je dosta političke volje, jer mere koje treba usvojiti nisu ni popularne, ni lako za usvajanje.
Ekonomski rast i relativna stabilnost kursa, dve pozitivne evolucije koje na početku nisu previdjene, posledica su prirodnih kretanja na tržištu, a ne intervencije Centralne banke, podvukao je direktor Direkcije finansijske stabilnosti Narodne banke Rumunije. Iako će se smanjenje stope inflacije ubrzati u trećem tromesećju tekuće godine najverovatnije ispod 10%, ne treba da očekujemo smanjenje referentne kamatne stope, kaže Kristijan Popa, član Upravnog odbora Narodne banke Rumunije. Popa smatra da mnogi faktori utiču na povečanje inflacije i da se medju ovima nalaze rat, protekcionizam i zelena ekonomija koja je sve skuplja. I erozija liberalizma ima inflatorni karakter, jer kada se vlast previše mešaj u kompanije, stvara dodatne troškove, nova pravila i gomila birokratiju, a sve ovo gura cene nagore.
