Naglo opadanje rumunske privrede (14.04.2020)
O položaju rumunske privrede u medjunarodnom okolnostima, Virdjil Popesku je kazao: ,,Treba da iskoristimo ovu pandemiju. Ja smatra da će se mnoge vanevropske industrije preseliti u evropsku zonu i da ne treba da propustimo ovu priliku. Treba da budemo spremni da primimo nove industrije i investicije.“
Daniela Budu, 14.04.2020, 13:17
Ako svaka zemlja zasebno neće preduzeti potrebne mere u doba pandemije koronavirusa, globalna recesija je neizbežna, ocenjuju medjunarodni eksperti. Zbog novonastale situacije opadanje rumunske proizvodnje procenjuje se na 30-40% izjavio je resorni ministar Virdjil Popepsku. Najpogodjenije grane vladinim restrikcijama su auto industrija, turizam, saobraćaj i hotelsko-ugostiteljska oblast. U ovomm trenutku vlada priprema podsticajne instrumente za poslovanje i neposrednu pomoć malim i srednjim perduzećima u visini od 750 miliona evra, naglasio je Virdjil Popesku: ,,Paketi mera usmereni su na pokrivanje gubitaka, oporavak privrede i povratak na predkrizno vreme. Mi želimo da postepeno lansiramo privredu i da dostignemo nekadašnji nivo. Važno je šta ćemo uraditi u postkriznom periodu i kakvu ćemo kratkoročnu i dugoročnu strategiju doneti, jer posle izlaska iz krize po oceni kolega iz Vlade i premijera nista neće biti kao ranije.“
O položaju rumunske privrede u medjunarodnom okolnostima, Virdjil Popesku je kazao: ,,Treba da iskoristimo ovu pandemiju. Ja smatra da će se mnoge vanevropske industrije preseliti u evropsku zonu i da ne treba da propustimo ovu priliku. Treba da budemo spremni da primimo nove industrije i investicije.“
Medjunarodni eksperti ističu da posledice sadašnje sanitarne krize na rumunsku privredu najavljuju ulazak u recesiju i gubljenje trke sa regionalnim konkurentima. Konsalting agencija za razvoj polovanja upozorava da rumunskoj privredi preti sunovrat ako vlasti kasne sa konkretnim merama za izlazak iz ove krize bez presedana izazvane pandemojom koronavirusa. Autori studije dodaju da posledice koje uzimaju maha mogu ostaviti bez posla preko dva miliona ljudi i izazvati duboku reseciju. Postoji takodje rizik da naša zemlja izgubi konkurentsku trku sa zemljama regiona, Poljskom, Madjarskom i Bugarskom. Podsećamo na kraju da je prema podacima Ministarstva rada do sada bez posla ostalo 215.000 ljudi, a preko milion je na prinudnom odmoru.
