Narodna Banka Rumunije zadržava referentnu kamatnu stopu 10.02.2023
Nakon 11 uzastopnih povećanja kamatne stope monetarne politike, između oktobra 2021. i januara ove godine, Narodna banka Rumunije je zadržala ključnu kamatnu stopu na 7% godišnje, utvrđenu na prošlomesečnom sastanku. Takodje Narodna banka je zadržala i sadašnje stope minimalnih obavezne rezerve u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija, odnosno one iznose koje su komercijalne banke dužne da drže na računima Centralne banke. Objašnjenje za ovu odluku Narodne Banke Rumunije je da očekuje da će se godišnja stopa inflacije smanjiti brže nego što je bilo predviđeno. Stručnjaci Narodne banke sada procenjuju da će inflacija pasti ispod 10 odsto već u trećem kvartalu ove godine i da će krajem 2023. zabeležiti vrednost daleko ispod ranije predviđene.
Ştefan Stoica, 10.02.2023, 12:32
Nakon 11 uzastopnih povećanja kamatne stope monetarne politike, između oktobra 2021. i januara ove godine, Narodna banka Rumunije je zadržala ključnu kamatnu stopu na 7% godišnje, utvrđenu na prošlomesečnom sastanku. Takodje Narodna banka je zadržala i sadašnje stope minimalnih obavezne rezerve u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija, odnosno one iznose koje su komercijalne banke dužne da drže na računima Centralne banke. Objašnjenje za ovu odluku Narodne Banke Rumunije je da očekuje da će se godišnja stopa inflacije smanjiti brže nego što je bilo predviđeno. Stručnjaci Narodne banke sada procenjuju da će inflacija pasti ispod 10 odsto već u trećem kvartalu ove godine i da će krajem 2023. zabeležiti vrednost daleko ispod ranije predviđene.
Novi statistički podaci ponovo potvrđuju, s druge strane, znatno veći porasta privredne aktivnosti u trećem kvartalu 2022., od očekivanog. Pod ovim uslovima, odluka Narodne banke Rumunije je bila predvidiva, kaže finansijski analitičar Adrijan Kodirlašu:
To je nekako u skladu sa onim što se dešava u regionu. Poljska ima 6,75, Češka ima 7, inflaciju sličnu kao u Rumuniji. Dalje, pozitivne vesti stižu iz perspektive smanjenja inflacije iz razvijenih zemalja. Mislim na Sjedinjene Američke Države, gde inflacija pada prilično brzo, takodje u Evropskoj uniji, gde je inflacija takođe pala više nego što se očekivalo. I naravno, veoma važno, cena gasa metana je pala. Sada je negde oko 55 evra po megavatu- sat, dok je u avgustu bila 340 evra po megavat-satu. To je dovelo do značajnog pojeftinjenja struje. Takođe, pad cena žitarica. I to značajno doprinosi ne samo smanjenju stope stope inflacije, vec i na oporavak industrijske aktivnosti i na veći privredni rast. Dakle, ova niža inflacija, pa i manje agresivne centralne banke u podizanju kamatnih stopa, u kombinaciji sa nižim cenama takođe dovode do niže inflacije i na poboljšanje projekcija ekonomskog rasta“.
Upravo zato što je većina stručnjaka očekivala ovu meru Narodne banke, njeni efekti na kamate koje banke naplaćuju biće ograničeni, smatra Adrijan Kodirlašu. Prema njegovim rečima, informacija je već bila uključena u tržišne kamatne stope, u opadajućem trendu, koji će se i zadržati.
Ono što je još bitno u ovom trendu, osim predviđenog pada kamatne stope, jeste likvidnost na tržištu, kaže analitičar. A likvidnost na tržištu je značajno porasla u poslednjem kvartalu. Gradjani Rumunije koji imaju kredite u lejima sa troškovima izračunatim prema ROBOR indikatoru, već primećuju plafon ili čak blago smanjenje ovog pokazatelja. Međutim, rat u Ukrajini će nastaviti da generiše neizvesnosti i rizike u pogledu perspektive ekonomske aktivnosti i implicitno, srednjoročne evolucije inflacije, skreću pažnju stručnjaci Narodne banke.
