Neformalni evropski Samit
Neformalni samit Evropske unije, čiji je domaćin u Granadi bilo špansko predsedavanje Savetom Evropske unije, završen je ograničenim zajedničkim saopštenjem, u kojoj se nisu spominjali problematični dosijei. Saopštenje je trebalo da sadrži elemente koji se tiču migracije, proširenja Evropske unije, nacionalne i sajber bezbednosti i industrijske autonomije Evropske unije u odnosu na treće zemlje kao što su Kina, Rusija i Sjedinjene Američke Države. Glavna razmimoilaženja nastala su, očekivano, u vezi sa zajedničkim evropskim migracionim paktom.
Sorin Iordan, 09.10.2023, 15:59
Mađarska i Poljska su se žestoko protivile njegovom uvrštavanju u završno saopštenje, a štampa prenosi da su dvojica lidera iz Budimpešte, odnosno Varšave, upotrebila veoma teške reči. Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da se Mađarska oseća povređeno i napadnuto“ kada zemlje članice Evropske unije joj nameću prag za migracije, a poljski premijer Mateuš Moravjecki je rekao da je takva mera diktat Brisela“ koji on nikada neće prihvatiti. Međutim, evropski propis kaže da za donošenje odluke o paktu za migracije nije potrebna jednoglasnost, već samo većina glasova, pa će, na kraju, takav pakt u Evropskoj uniji postojati, uprkos nepokolebljivom protivljenju Mađarske i Poljske.
Druga važna tema, koja je uznemirila duhove na samitu u Granadi, bilo je širenje bloka zajednice. Odbačen je rok za prijem novih članica Evropske unije do 2030. godine, koji je pokrenuo visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel. Evropski lideri, uključujući predsednika Rumunije Klausa Johanisa, smatrali su to nerealnim. Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares rekao je da će države kandidati ući u Uniju u zavisnosti od truda i zasluga“, saopštenje koje je podržala šefica Evropske komisije. Ursula fon der Lajen je izjavila da proširenje EU mora ostati proces zasnovan na individualnim zaslugama. Stoga se u završnom saop’štenju pominje da će Evropska unija imati više od 30 članica. Među državama kandidatima su Republika Moldavija, Ukrajina, zemlje Zapadnog Balkana, pa čak i Turska.
Odluka koja bi mogla da proizvede efekte očekuje se na Evropskom samitu zakazanom za decembar. Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu izjavila je da je optimistična, posebno nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se zahteva početak pristupnih pregovora sa Kišinjevom do kraja godine. Do tada, međutim, Deklaracija iz Granade održava posvećenost 27 šefova država i vlada iz bloka Evropske unije jakoj, dinamičnoj, konkurentnoj i kohezivnoj Evropi u svetu koji se menja“.
