Novi nacrti Zakona o obrazovanju (28.02.2023)
Posle nekoliko meseci analiza stručnjaka Ministarstva prosvete i predstavnika vladajuće koalicije i više desetina hiljada amandmana, ministarka prosvete Lidjia Deka predstavila je nove nacrte Zakona o obrazovanju. Zasnovani na projektu ,,Obrazovana Rumunija“ i na izveštajima eksperata OECD-a, ciljevi novih nacrta usmereni su na kvaliternije obrazovanje i smanjenje funkcionalne nepismenosti. Izmene zakona su i posledica zabrinjavajućih konstatacija da se po obrazovnim rezultatima Rumunija nalazi na začelju Evrope. Lidjija Deka je istakla: ,,Od 10 učenika od 15 godina 5 ima minimalne matematičke kompetencije, odnosno ne mogu koristiti logično misljenje u normalnim okolnostima ili ne mogu objasniti pojave i obične naučne procese. Od 10 učenika od 15 godina 4 ima kompetencije ispod minimalnih, kako je ovaj kontekst nazvan u studiji PISA, odnosno čitaju jedan tekst i ne mogu lako da izvuku zaključke. Od 10 uvenika na maloj maturi 2 nije položilo ispit i znamo da 3 od 10 profesora retko uporedjuje teoretski deo sa iskustvom učenika, a 6 od 10 profesora nije u poslednje dve godine pohadjalo predavanja o modernim metodama.
Daniela Budu, 28.02.2023, 14:50
Posle nekoliko meseci analiza stručnjaka Ministarstva prosvete i predstavnika vladajuće koalicije i više desetina hiljada amandmana, ministarka prosvete Lidjia Deka predstavila je nove nacrte Zakona o obrazovanju. Zasnovani na projektu ,,Obrazovana Rumunija“ i na izveštajima eksperata OECD-a, ciljevi novih nacrta usmereni su na kvaliternije obrazovanje i smanjenje funkcionalne nepismenosti. Izmene zakona su i posledica zabrinjavajućih konstatacija da se po obrazovnim rezultatima Rumunija nalazi na začelju Evrope. Lidjija Deka je istakla: ,,Od 10 učenika od 15 godina 5 ima minimalne matematičke kompetencije, odnosno ne mogu koristiti logično misljenje u normalnim okolnostima ili ne mogu objasniti pojave i obične naučne procese. Od 10 učenika od 15 godina 4 ima kompetencije ispod minimalnih, kako je ovaj kontekst nazvan u studiji PISA, odnosno čitaju jedan tekst i ne mogu lako da izvuku zaključke. Od 10 uvenika na maloj maturi 2 nije položilo ispit i znamo da 3 od 10 profesora retko uporedjuje teoretski deo sa iskustvom učenika, a 6 od 10 profesora nije u poslednje dve godine pohadjalo predavanja o modernim metodama.
Prema Zakonu o srednjem obrazovanju, gimnazije u kojima je konkurencija velika mogu organizovati prijemni ispit za 50% slobodnih mesta. Ministarka Lidjia Deka je objasnila:,,Naci onalna evaluacija ne menja format. Proveriće se znanje učenika iz rumunskog jezika, matematije i po potrebi iz maternjeg jezika. Novinu čini potencijalni prijemni ispit u gimnaziji. Ako gizmazija smatra da postoji konkurencija dokazana u prethodnim godinama, 60% mesta mogu se popuniti prijemnimm ispitom.“
Kada je reč o maturi, predvidjeno je komplementarno provevanje osnovnih kompetentnosti. Novi nacrti Zakona o obrazovanju predvidjaju izmedju ostalog i povećanje zaslužne učeničke stipendija i stipendije olimpijaca, kao i progresivno povećanje ličnih dohodaka prosvetnih radnika. Političari, sindikati i udruženja roditelja optužili su ministarku prosveta za odsustvo transparentnosti i neoganizovanje konsultacija sa zaiteresovanim stranama. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) smatra da predstavljene izmene Zakona ne mogu da budu sastavni deo programa ,,Obrazovana Rumunia“ i ne mogu modernizovati obrazovni sistem. Premijer medjutim kaže ,,da ovi nacrti Zakona o srednjem i univerzitetskom obrazovanju uvode norme i praksu evropskih država sa bogatom obrazovnom tradicijom i odličnim rezultatima na medjunarodnom planu.
