Parlament Rumunije odaje počast Kralju Mihaju Prvom
Rodjen 25. oktobra 1921. godine, Kralj Mihaj je došao na presto 1940. posle abdikacije svog oca- nepopularnog Karola Drugog. Iako je ostao duži period u senci rukovodioca države- pronemački nastrojenog maršala Jona Antoneskua, Kralj je 23. avgusta 1944. godine naredio da se maršala Antonesku uhapsi, da se Rumunija povuče iz savezništva sa hitlerovskom Nemačkom i priključi tradicionalnim saveznicima- Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.
Bogdan Matei, 12.12.2017, 11:52
Rodjen 25. oktobra 1921. godine, Kralj Mihaj je došao na presto 1940. posle abdikacije svog oca- nepopularnog Karola Drugog. Iako je ostao duži period u senci rukovodioca države- pronemački nastrojenog maršala Jona Antoneskua, Kralj je 23. avgusta 1944. godine naredio da se maršala Antonesku uhapsi, da se Rumunija povuče iz savezništva sa hitlerovskom Nemačkom i priključi tradicionalnim saveznicima- Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.
Prema oceni istoričara, ova kraljeva odluka skratila je Drugi Svetski rat za najmanje 6 meseci i spasila više stotina hiljada ljudskih života. Tri godine kasnije, kada se zemlja našla pod sovjetskom okupacijom, i sa marionetskom komunističkom vladom, Kralj je prinudjen na abdikaciju i proteran iz zemlje. On je bio na čelu Rumunskog Nacionalnog Komiteta, koji je važio za demokratsku vladu u egzilu.
Nakon 1989. godine rumunski Kralj se vratio u domovinu i pred kraljevskim kućama i zapadnim kancelarijama zalagao za ulazak Rumunije u NATO i Evropsku uniju. Komentatori tvrde da je bilo obavezno da se ovoj primernoj biografiji odaje počast u rumunskom parlamentu na posebnoj sednici, uz učešće najvažnijih javnih ličnosti ovog trenutka.
«Kralj Mihaj je simbolizovao nadu u slobodnu Rumuniju i ostaće u sećanje rumunskom narodu kao veliki državnik», podvukao je predsednik Klaus Johanis. I Premijer Mihaj Tudose je izjavio da je uveren da će Kralj ostati u istoriji i da će njegova ličnost i dalje inspirisati nove generacije Rumuna. «Izgubili smo kao naciju jednog roditelja», izjavila je najstarija čerka Kralja Mihaja Prvog, princeza Margareta, kustos krune. «Kraljevska kuća- obećala je princeza- zajedno sa osnovnim institucijama države učiniće sve što je u njenim mogućnostima za progres zemlje». Patrijarh Rumunske Pravoslavne Crkve (BOR) Danijel, većinske vere u Rumuniji, kojoj je pripadala i kraljevska porodica, odao je počast bivšem suverenu kao «nepokolebljivom verniku» koji je uvek priznao svoja religiozna ubedjenja. Kralj- dodao je Patrijarh- priznao je u isto vreme sve ostale ispovesti, dokazujući da je «čovek medjuetničkog i medjureligioznog mira.»
I predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji, Aurel Vajner, odao je počast bivšem rumunskom suverenu, uz napomenu da je bio «jedan čovek medju ljudima». Istovremeno sa sednicom parlamenta, u Sinagogi u Bukureštu održana je komemoracija posvećena akcijama kojima su za vreme nacističkog Holokausta Kralj Mihaj i kraljica majka Jelena pomogli Jevrejima iz Rumunije spasavajući mnoge živote.
