Parlamentarna anketa o predsedničkim izborima u 2009. godini (12.05.2017)
Nepredvidljivi predsednik Rumunije Trajan Basesku je 2009. godine na opšte iznenadjenje pobedio svog protivkandidata, tadašnjeg socijal-demokratskog lidera Mirču Džoana, u drugom krugu predsedničkih izbora. Tesna pobeda Baseskua sa samo nekoliko hiljada glasova, veliki broj specijalnih glasačkih mesta u kojima se masovno glasalo i izveštaj o sumnjivom načinu odvijanja glasanja u inostranstvu izazvali su sumnju da drugi krug najvažnijih izbora nije se odvijao korektno. Ipak ništa se nije dokazalo i izbori su proglašeni validnim, tako da je Trajan Basesku ostao još 5 godina na čelu zemlje.
Ştefan Stoica, 12.05.2017, 13:25
Nepredvidljivi predsednik Rumunije Trajan Basesku je 2009. godine na opšte iznenadjenje pobedio svog protivkandidata, tadašnjeg socijal-demokratskog lidera Mirču Džoana, u drugom krugu predsedničkih izbora. Tesna pobeda Baseskua sa samo nekoliko hiljada glasova, veliki broj specijalnih glasačkih mesta u kojima se masovno glasalo i izveštaj o sumnjivom načinu odvijanja glasanja u inostranstvu izazvali su sumnju da drugi krug najvažnijih izbora nije se odvijao korektno. Ipak ništa se nije dokazalo i izbori su proglašeni validnim, tako da je Trajan Basesku ostao još 5 godina na čelu zemlje.
Ova situacija koja je bila rezervisana za udžbenike istorije i politološka predavanja izbila je ponovo na videlo dana posle izjave novinara i političkog savetnika Dana Andronika, bivšeg bliskog saradnika Trajana Baseskua. Andronik je izjavio da osobe koje su bile na čelu važnih državnih institucija, kao što su recimo šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) Kodruca Kjoveši, tadašnja generalna tužiteljka, šef Rumunske obaveštajne službe (SRI) Djordje Kristijan Major ili njegov bivši zamenik Florijan Koldea okupili su se u predveče drugog kruga i da se sumnja da su uticale na rezultat glasanja. Posle ove izjave, Generalno tužilaštvo je pokrenulo krivično gonjenje in rem, odnosno za dela, a ne protiv pojedinih osoba, zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanje dokumenata i izborne evidencije.
Za parlamentarnu većinu Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), u čijim su redovima najljući protivnici bivšeg predsednika, ovo nije bilo dovoljno, tako da je doneta odluka da se formira parlamentarna komisija koja će istražiti okolnosti pod kojima su se odvijali izbori u 2009. godini. I uspeli su u ovoj nameri uprkos usprotivljenju Nacionalne liberalne partije (PNL) i Unije Spasite Rumuniju (USR).
Vršilac dužnosti predsednika liberala Raluka Turkan sumnja da socijal-demokrate nastoje da pred Parlamentom saslušaju šeficu Nacionalne antikorupcijske direkcije Kodrucu Kjoveši, nepoželjnu za glavnu vladajuću stranku. Socijal-demokrata Eudjen Nikolića odbacuje ove insinuacije: ,,Nismo ništa pomenuli o saslušanju tužilaca ili pravobranilaca, jer, prema članu 3, specifični prestupi Generalnog tužilastva nisu predmet parlamentarne komisije.’’
I Unija Spasite Rumuniju je glasala protiv formiranja komisije, jer smatra da se aktivnost poklapa sa nadležnostima tužilastva. Poslanik Unije Spasite Rumuniju Jon Stelijan je izjavio: ,,Ne možemo ignorisati činjenicu da je Tužilastvo pri Vrhovnom kasacionom sudu pokrenulo sudsku istragu o delima koja su predmet parlamentarne ankete.,,
Nije jasno šta može da potvrdi parlamentarna anketa. U svojstvenom stilu Trajan Basesku je prijateljski upozorio parlamentarne kolege da će se ponovo kandidovati, ako bi anketa proglasila Mirču Džoanu za predsednika. Ovo bi bio zaista košmarni san za Socijal-demokratsku partiju, a možda i za Rumuniju, ako se vratimo u prošlost kada je Basesku obavljao drugi mandat predsednika.
