Plan za ekonomski oporavak Evropske unije (28.05.2020)
Pandemija korona virusa prouzrokovala je ogromne gubitke na globalnom nivou. U Evropi, političari su se mobilizovali da bi pronašli rešenja za privredu ugroženu ovom kritičnom situacijom bez presedana. Evropska komisija je predložila, u sredu, veliki plan za oporavak, da bi ublažila efekte krize novog korona virusa po privrede zemalja članica. Reč je o 750 milijardi evra, od kojih 500 milijardi u obliku nepovratne pomoći i 250 milijardi u obliku pozajmica. Trebalo bi da Rumunija primi otprilike 33 milijarde evra. Ovaj fond koji se pridodaje korigovanom dugoročnom budžetu Evropske unije u iznosu od 1.100 milijardi evra, izjavila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen. Ona je precizirala da ukupna visina paketa inicijativa za ekonomski oporavak je 2.400 milijardi evra.
Leyla Cheamil, 28.05.2020, 12:59
Pandemija korona virusa prouzrokovala je ogromne gubitke na globalnom nivou. U Evropi, političari su se mobilizovali da bi pronašli rešenja za privredu ugroženu ovom kritičnom situacijom bez presedana. Evropska komisija je predložila, u sredu, veliki plan za oporavak, da bi ublažila efekte krize novog korona virusa po privrede zemalja članica. Reč je o 750 milijardi evra, od kojih 500 milijardi u obliku nepovratne pomoći i 250 milijardi u obliku pozajmica. Trebalo bi da Rumunija primi otprilike 33 milijarde evra. Ovaj fond koji se pridodaje korigovanom dugoročnom budžetu Evropske unije u iznosu od 1.100 milijardi evra, izjavila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen. Ona je precizirala da ukupna visina paketa inicijativa za ekonomski oporavak je 2.400 milijardi evra.
Svotu predloženu u sredu, to jest 750 milijardi evra, Evropska komisija će pozajmiti sa finansijskih tržišta i podeliti zemljama članicama koje su najteže pogodjene pandemijom, u obliku grantova i pozajmica. Novac će biti usmeren prema korisnicima posredstvom programa zajedničkog budžeta i vraćen na duži rok u budućim budžetima, ne ranije od 2028. godine, ali ne kasnije od 2058. Da bi se ovo ravnopravno realizovalo, Komisija predlaže niz novih sopstvenih resursi, kao što su digitalna taksa ili taksa na ugljenik na granicama Evrope. “Ova je hitna i izuzetna potreba za hitnu i izuzetnu krizu. Instrument za oporavak će uložiti u našu društvenu strukturu, zaštititi jedinstveno evropsko tržište i pomoći uravnoteženju bilansa u Uniji“, naglasila je Ursula fon der Lejen. Ona je dodala da je potrebno pritisnuti papučicu za zelenu, digitalnu i održivu budućnost, jer ova je budućnost naredne generacije.
Istovremeno, šefica Evropske Komisije uputila je apel evropljanima da odustanu od predrasuda i podrže plan oporavka“. ‘Kriza koja je pred nama je ogromna. Ali povlastica za Evropu je i ona ogromna, kao i naša odgovornost da učinimo ono što treba u ovoj situaciji’, rekla je fon der Lejen, pred evroposlanicima u Briselu. Lideri glavnih političkih grupa u Evropskom Parlamentu su izjavili da su zadovoljni predlozima Komisije. Narodnjaci i socijaliste kritikovali su Austriju, Švedsku, Dansku i Holandiju koje uzdržano gledaju na plan Komisije i suprostavljaju se dodeljivanju grantova, preferišući da privredu Evropske unije podrže samo pozajmicama, a ne i subvencijama. Plan Evropskog izvršnog tela će se naći na agendi evropskog samita, koji će se održati 18.-19. juna.
