Plan za opremanje vojske 23.03.2023
Ključni akter na istočnom krilu NATO-a, koji se graniči sa Crnim morem i susednom Ukrajinom koju su napale ruske trupe, Rumunija je prinuđena da upravlja veoma komplikovanom bezbednosnom jednačinom. Pored toga, pošto nije jedna od snažnih ekonomija u Severnoatlantskom savezu, zemlja mora pažljivo da upravlja novcem koji je dodeljen ovom sektoru. Izveštaj NATO-a za 2022. godinu, koji je ove nedelje predstavio generalni sekretar Jens Stoltenberg, stavlja Rumuniju na 11. mesto od 30 zemalja saveznica, sa izdvajanjem od 1,75% bruto domaćeg proizvoda za sektor odbrane. Različitih političkih boja, koalicione vlade u Bukureštu prethodnih godina dale su vojsci i drugim strukturama snaga 1,86% bruto domaćeg proizvoda 2021. godine, nešto više od 2% u 2020. i 1,84% 2019. godine. Države članice NATO-a su se više puta obavezale da će uložiti 2% bruto domaćeg proizvoda za vojnu potrošnju, ali je ovaj prag premašilo samo sedam saveznika.
Bogdan Matei, 23.03.2023, 13:01
Ključni akter na istočnom krilu NATO-a, koji se graniči sa Crnim morem i susednom Ukrajinom koju su napale ruske trupe, Rumunija je prinuđena da upravlja veoma komplikovanom bezbednosnom jednačinom. Pored toga, pošto nije jedna od snažnih ekonomija u Severnoatlantskom savezu, zemlja mora pažljivo da upravlja novcem koji je dodeljen ovom sektoru. Izveštaj NATO-a za 2022. godinu, koji je ove nedelje predstavio generalni sekretar Jens Stoltenberg, stavlja Rumuniju na 11. mesto od 30 zemalja saveznica, sa izdvajanjem od 1,75% bruto domaćeg proizvoda za sektor odbrane. Različitih političkih boja, koalicione vlade u Bukureštu prethodnih godina dale su vojsci i drugim strukturama snaga 1,86% bruto domaćeg proizvoda 2021. godine, nešto više od 2% u 2020. i 1,84% 2019. godine. Države članice NATO-a su se više puta obavezale da će uložiti 2% bruto domaćeg proizvoda za vojnu potrošnju, ali je ovaj prag premašilo samo sedam saveznika.
Ministarstvo nacionalne odbrane Rumunije zatražilo je od parlamenta saglasnost za nabavku novih sistema naoružanja, haubica, projektila vazduh-vazduh i borbenih vozila. Ovi programi opremanja su deo šireg cilja transformacije rumunske vojske do 2040. godine. Njihova uloga je da stvore fleksibilne i moderne strukture snaga, sa sredstvima da obezbede njihov opstanak na taktičkom polju, mobilnost i poznavanje proširene situacije i povećane vatrene moći – navodi se u zahtevu ministarstva. Objedinjene stalne kancelarije dva doma zakonodavnog tela odlučile su da zahtev proslede parlamentarnim odborima za odbranu, odakle je, piše bukureštanska štampa, gotovo izvesno da će dobiti pozitivno mišljenje. Programi opremanja, kažu vojni eksperti, takođe razmatraju operacionalizaciju ciljeva koje je Rumunija preuzela u okviru NATO-a i Evropske unije.
Na spisku za opremanje vojske nalazi se savremena oprema, a ukupna vrednost programa procenjena je na 4,2 milijarde evra. Za zemlju koja je daleko od toga da je rešila mnoge svoje ekonomske i socijalne hitne probleme, nabavka naoružanja za rumunsku vojsku deluje veoma skupo. Ali bezbednost košta, a sociološka istraživanja potvrđuju da stanovništvo razume ovu istinu. Naše najnovije ankete, rekao je generalni sekretar NATO-a, pokazuju da 82% stanovništva zemalja saveznica veruje da Severna Amerika i Evropa moraju da sarađuju kako bi očuvale bezbednost. 61% ljudi veruje da članstvo u NATO-u smanjuje rizik od oružanog napada. NATO je omogućio 75-godišnji mir, kako u Severnoj Americi tako i u Evropi. Ali, danas živimo u svetu sa najvećim opasnostima nakon Drugog svetskog rata“ – zaključio je generalni sekretar Stoltenberg.
