Postupak protiv Rumunije zbog prekomernog deficita (05.03.2020)
Dogodilo se neizbežno. Evropska komisija je pokrenula postupak protiv Rumunije zbog prekomernog deficita, saopštio je vd ministar za finansije Florin Kicu, mandatar za sastav nove vlade Rumunije. U februaru u Izveštaju Evropske komisije konstatuje se da Bukurešt ne poštuje kriterijum budžetskog deficita od 3% bruto nacionalnog proizvoda predvidjen Sporazumom o pristupanju i da je pokretanje postupka zbog prekomernog deficita opravdano. Prema zimskoj prognozi Komisije, budžetski deficit Rumunije bio je prošle godine od 4% bruto nacionalnog proizvoda , a da će ove godine iznositi 4,9% i 6,9% u 2021. godini. Prognoza o povećanju deficita bazira se uglavnom na najavljeni rast penzija za 40% u septembru ove godine i na novi obračun penzija u septembru 2021. godine. Penzijski zakon je glavni faktor naglo prognoziranog državnog deficita i opasnosti od ugrožavanja fiskalne stabilnost, navodi Komisija kao i analitičari i domaći eksperti. Ovi upozoravaju na budžetski potres ako će se penzije povećati za 40% a ne etapno. Evropska komisija navodi da su rumunske vlasti od decembra 2019. godine do januara 2020 ponovo smanjile poreze i duplirale dečiji dodatak. Vodjene neodgovornim populizmom vlasti su izvršile dodatni pritisak na budžet, kažu strucnjaci. Postoje medjutim i dobre vesti: Rumunija raspolaže održivim planom za smanjenje deficita, dogovoren i prihvaćen od strane Evropske komisije, naglasio je mandatar za sastav vlade Rumunije. Pre mesec dana rumunske vlasti su poslale u Brisel pismo sa napomenom da se povećanje budžetskog deficita u 2019. godini može objasniti povećanjem troškova za lične dohotke, socijalnu pomoć i investicije, dok je udeo prihoda ostao nepromenjen u bruto društvenom proizvodu.
Ştefan Stoica, 05.03.2020, 12:11
Dogodilo se neizbežno. Evropska komisija je pokrenula postupak protiv Rumunije zbog prekomernog deficita, saopštio je vd ministar za finansije Florin Kicu, mandatar za sastav nove vlade Rumunije. U februaru u Izveštaju Evropske komisije konstatuje se da Bukurešt ne poštuje kriterijum budžetskog deficita od 3% bruto nacionalnog proizvoda predvidjen Sporazumom o pristupanju i da je pokretanje postupka zbog prekomernog deficita opravdano. Prema zimskoj prognozi Komisije, budžetski deficit Rumunije bio je prošle godine od 4% bruto nacionalnog proizvoda , a da će ove godine iznositi 4,9% i 6,9% u 2021. godini. Prognoza o povećanju deficita bazira se uglavnom na najavljeni rast penzija za 40% u septembru ove godine i na novi obračun penzija u septembru 2021. godine. Penzijski zakon je glavni faktor naglo prognoziranog državnog deficita i opasnosti od ugrožavanja fiskalne stabilnost, navodi Komisija kao i analitičari i domaći eksperti. Ovi upozoravaju na budžetski potres ako će se penzije povećati za 40% a ne etapno. Evropska komisija navodi da su rumunske vlasti od decembra 2019. godine do januara 2020 ponovo smanjile poreze i duplirale dečiji dodatak. Vodjene neodgovornim populizmom vlasti su izvršile dodatni pritisak na budžet, kažu strucnjaci. Postoje medjutim i dobre vesti: Rumunija raspolaže održivim planom za smanjenje deficita, dogovoren i prihvaćen od strane Evropske komisije, naglasio je mandatar za sastav vlade Rumunije. Pre mesec dana rumunske vlasti su poslale u Brisel pismo sa napomenom da se povećanje budžetskog deficita u 2019. godini može objasniti povećanjem troškova za lične dohotke, socijalnu pomoć i investicije, dok je udeo prihoda ostao nepromenjen u bruto društvenom proizvodu.
Zvanični Bukurest naglašava da fiskalno-budžetska strategija za 2020-2022. godinu predvidja smanjenje budžetskog deficita, iako će i dalje ostati iznad deficita od 3% u 2021. godini. Evropska unija preporučije Rumuniji da preduzme mere za izlazak iz procedure prekomernog deficita do 2020. godine kako bi se deficit smanjio u 2020. godini na 3,6%, u 2021 na 3,4% i u 2022. Godini na 2,8%. Prema oceni Ministarstva za finansije, tokom razgovora sa predstavnicima Evropske komisije naglašeno je odlučano opredeljenje Vlade Rumunije za odgovornu i održivu fiskalnu politiku sa napomenom da smanjenje deficita ne treba da ugrozi ekonomski razvoj zemlje. Predlog Saveta Evropske unije razmatraće se i usvojiti 17. marta na skupu Saveta za ekonomske i finansijske poslove.
