Povoljne procene Evropske komisije (28.06.2023)
Evropska komisija je pozitivno ocenila drugi zahtev Rumunije za isplatu druge tranše iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti u visini od 3,22 miliarde evra, iako je zaklučila da je Bukurešt ispinio 49 od 51 zacrtanog cilja. Zbog ove dve neispunjene obaveze iz oblasti energije Komisija je donela odluku da aktivira postupak za suspenziju isplate tako da će naša zemlja primiti 53,36 miliona evra manje, ali Bukurešt ima na raspolaganju 6 meseci da dokaže da su i ova dva cilja ispunjena na zadovoljavajući način. U skladu sa propisima o impelmentaciji Mehanizma oporavka i otpornosti, zemljama članicama isplačuju se pripadajući fondovi za ispunjene ciljeve i imaju na raspolaganju dodatni rok za realizaciju neispunjenih. Novi premijer Rumunije Marčel Čolaku ocenio je da ova analiza ohrabruje rumunsku vladu da dostigne zacrtane ciljeve. Čolaku obećava da će se brzo ispuniti ovi ciljevi u oblast energije kako bi stigao novac od Evropske unije. Bivši premijer Nikolaje Čuka je izjavio da će evropski novac dati veliki doprinos modernizaciji svih rumunskih ključnih oblasti, posebno razvoju infrastrukture, zdravstva i obrazovnog sistema. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je Rumunija postigla dobre rezultate u realizaciji reforme sigurnosti u drumskom saobraćaju, energije iz obnovljivih izvora i javnih kloud usluga. Od 3,22 miliarde evra skoro dve trećine predstavlja nepovratna finansijska podrška, a jedna terćina pozajmice pod povoljnim uslovima. Komisija će svoje mišljenje o drugom zahtevu za isplatu dostaviti Ekonomskom i finansijskom komitetu na odobrenje u skladu sa prodcedurom. Prvi zahtev za isplatu u okviru Nacionalnog programa oporavka i otpornosti odobren je Rumuniji u oktobru 2022. godine u visini od 2,6 miliardi evra. Od ovog iznosa nepovratni fontovi predstavljaju 1,8 miliaradi, a 0,8 miliardi krediti. Za implementaciju Nacionalnog programa oporavka i otpornosti Rumunije Evropska unija izdvojiće 29 miliardi evra, 50% ovog iznosa predstavljaju nepovratni fondovi i 50% krediti sa niskom kamatnom stopom.
Ştefan Stoica, 28.06.2023, 11:00
Evropska komisija je pozitivno ocenila drugi zahtev Rumunije za isplatu druge tranše iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti u visini od 3,22 miliarde evra, iako je zaklučila da je Bukurešt ispinio 49 od 51 zacrtanog cilja. Zbog ove dve neispunjene obaveze iz oblasti energije Komisija je donela odluku da aktivira postupak za suspenziju isplate tako da će naša zemlja primiti 53,36 miliona evra manje, ali Bukurešt ima na raspolaganju 6 meseci da dokaže da su i ova dva cilja ispunjena na zadovoljavajući način. U skladu sa propisima o impelmentaciji Mehanizma oporavka i otpornosti, zemljama članicama isplačuju se pripadajući fondovi za ispunjene ciljeve i imaju na raspolaganju dodatni rok za realizaciju neispunjenih. Novi premijer Rumunije Marčel Čolaku ocenio je da ova analiza ohrabruje rumunsku vladu da dostigne zacrtane ciljeve. Čolaku obećava da će se brzo ispuniti ovi ciljevi u oblast energije kako bi stigao novac od Evropske unije. Bivši premijer Nikolaje Čuka je izjavio da će evropski novac dati veliki doprinos modernizaciji svih rumunskih ključnih oblasti, posebno razvoju infrastrukture, zdravstva i obrazovnog sistema. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je Rumunija postigla dobre rezultate u realizaciji reforme sigurnosti u drumskom saobraćaju, energije iz obnovljivih izvora i javnih kloud usluga. Od 3,22 miliarde evra skoro dve trećine predstavlja nepovratna finansijska podrška, a jedna terćina pozajmice pod povoljnim uslovima. Komisija će svoje mišljenje o drugom zahtevu za isplatu dostaviti Ekonomskom i finansijskom komitetu na odobrenje u skladu sa prodcedurom. Prvi zahtev za isplatu u okviru Nacionalnog programa oporavka i otpornosti odobren je Rumuniji u oktobru 2022. godine u visini od 2,6 miliardi evra. Od ovog iznosa nepovratni fontovi predstavljaju 1,8 miliaradi, a 0,8 miliardi krediti. Za implementaciju Nacionalnog programa oporavka i otpornosti Rumunije Evropska unija izdvojiće 29 miliardi evra, 50% ovog iznosa predstavljaju nepovratni fondovi i 50% krediti sa niskom kamatnom stopom.
