Poziv na odgovornost (05.04.2021)
Ştefan Stoica, 05.04.2021, 13:33
Pandemija pogađa sve više mladih bez propratnih bolesti, uključujući i decu, a prioritet vlasti je spasavanje ljudskih života, rekao je rumunski ministar zdravlja, Vlad Vojkulesku. U obraćanju javnosti, on je imao uz sebe direktore nekih velikih bolnica iz Bukurešta, kako bi naglasio ideju da rizična situacija nije kritična, a da ne bi stanovništvo učinio odgovornim. Novi talas pandemije Kovida-19 preplavljuje snagom kontaminacije i sposobnošću da utiče na deo stanovništva koji je izgledao manje ili nimalo podložan virusuom. Ministar Vlad Vojkulesku precizira: Sećate se da su na početku krize, kada se govorilo o pacijentu, komorbiditeti bili javno objavljeni. Znali smo da ovaj virus pogađa ljude koji već imaju određene hronične bolesti. Sada vidimo zdrave ljude, koji ne samo da završe u bolnici, već čak i razviju ozbiljne oblike bolesti. Ovde ima i dece. Od ukupnog broja kritično bolesnih, više od trećine je intubirano, za razliku od početka pandemije, kada je udeo teških i kritičnih oblika bio znatno manji“, rekao je ministar.
Lekarka Andreja Moldovan, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, potvrdila je da postoji porast broja infekcija virusom SARS-KoV-2 kod dece mlađe od 10 godina. Ona je naglasila važnost poštovanja zaštitnih mera u sprovođenju zajedničkih aktivnosti, koje uključuju i decu. Istovremeno, ministar Vojkulesku najavio je niz mera, uključujući dopunu kreveta za intenzivnu negu u nekim bolnicama. Ministarstvo takođe namerava da smanji pritisak na hitne jedinice preusmeravanjem pacijenata u bolničke jedinice koje do sada nisu imale hitne službe.
Direktori bolnica potvrdili su ono što racionalni ljudi, imuni na lažne konspirativne poruke, već znaju: zdravstveni sistem je preopterećen, a osoblje iscrpljeno. Šef Urgentne službe SMURD u Bukureštu, Bogdan Oprica, insistirao je na neophodnost gradjanske saradnje i vakcinacije: Ako se broj pacijenata poveća, nećemo imati krevete na intezivnoj terapiji, i možda nećemo imati ni slobodne krevete sa kiseonikom. Ako je u drugom talasu negde oko 50% pacijenata imalo blage forme i moglo da ide kući, sada je teško otpustiti 10% pacijenata. Većini pacijenata potreban je kiseonik i kiseonik sa visokim protokom. Pored ovog trećeg talasa, koji je u rastu, imamo i pacijente koje ne možemo zanemariti. Naredba ministra zdravlja vrlo jasno precizira da moramo da brinemo o obema kategorija pacijenata, tako da, bez obzira koliko kreveta obezbedimo za intezivnu terapiju, oni će postati zauzeti. Ukoliko ne dođe do saradnje stanovništva, bez obzira na mere koje preduzmemo, nećemo moći da izađemo iz ove krize“, rekao je ministar zdravlja.
U mesto zaključka treba reči da postoje i dobre vesti: kampanja vakcinacije nastavlja se u ritmu koji omogućava imunizaciju 10 miliona Rumuna do septembra.
