Predlog za izmene Poreskog zakona
Vlada u Bukureštu je analizirala nacrt izmene Poreskog zakona koji između ostalog predviđa i smanjenje poreza na 10% na razne kategtorije dohotka. Vlada je razmatrala i uredbe koje između ostalog predviđaju povećanje minimalnog bruto ličnog dohotka i smanjenje doprinosa za privatne penzijske fondove. Ministar finansija, Jonuc Miša predstavio je poreske mere koje vlada želi da primeni od naredne godine: ,,Smanjenje poreza na lični dohodak sa 16 na 10%, zatim smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje koje će plaćati zaposleni. Doprinosi se smanjuju za 2 indeksna poena, doprinosi poslodavca smanjuju se takođe na 2,25% sa ciljem da pokriju mogučnost otpuštanja, bolovanje i neisplačene lične dohotke. Ministarka rada Lia Olguca Vasilesku je izjavila da će se od 1 januara minimalna plata u privredi povećati na preko 400 evra. Trenutno, više od milion radnika u Rumuniji, odnosno 1/5 radnika primaju minimalne plate u privredi. Olguca Vasilesku je dodala da će se povećati minimalna penzija i dečiji dodatak: ,,Minimalmi dečiji dodatak povećaće se od 1 januara 2018. godine na 272 evra. Nacrt uredbe predviđa takođe povećanje minimalne penzije sa 139 na 240 evra, od 1 jula 2018. Lia Olguca Vasilesku je dodala da će se smanjiti i dorpinos za privatne penzije sa 5,1% na 3,7%. Od početka godine vodila se rasprava o privatnim penzijama uz napomenu da je Socijaldemokratska partija na vlasti u više navrata tvrdila da ne želi nacionalizaciju privatne penzije. Analitičari kažu da će najveće negativne posledice osećati Bukureštanska berza zbog smanjenja doprinosa za privatne penzije jer neće biti dovoljno novca za nove akcije. Prema rezultatima prošlomesečnog ispitivanja javnog mnjenja među članovima Saveta inostranih investitora ovi smatraju da se poslovna atmosfera pogoršava, naročito kada je reč o zakonskoj predvidljivosti i stabilnosti fiskalnog okvira. 90% ispitanih izjavljuje da česte izmene zakona negativno utiču na planiranje poslovanja. 65% da je fiskalno opterećenje povećano a ¾ da se poslovna atmosfera nedavno pogoršala i da su najnovije evolucije doprinele smanjenju poverenja kompanija. Po oceni saveta trebalo bi da vlasti vode i razvijaju jasniju politiku provlačenja direktnih inostranih investicija i da odustanu od najave novih poreskih politika da bi kasnije od ovih odustale.
Daniela Budu, 27.10.2017, 13:49
Vlada u Bukureštu je analizirala nacrt izmene Poreskog zakona koji između ostalog predviđa i smanjenje poreza na 10% na razne kategtorije dohotka. Vlada je razmatrala i uredbe koje između ostalog predviđaju povećanje minimalnog bruto ličnog dohotka i smanjenje doprinosa za privatne penzijske fondove. Ministar finansija, Jonuc Miša predstavio je poreske mere koje vlada želi da primeni od naredne godine: ,,Smanjenje poreza na lični dohodak sa 16 na 10%, zatim smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje koje će plaćati zaposleni. Doprinosi se smanjuju za 2 indeksna poena, doprinosi poslodavca smanjuju se takođe na 2,25% sa ciljem da pokriju mogučnost otpuštanja, bolovanje i neisplačene lične dohotke. Ministarka rada Lia Olguca Vasilesku je izjavila da će se od 1 januara minimalna plata u privredi povećati na preko 400 evra. Trenutno, više od milion radnika u Rumuniji, odnosno 1/5 radnika primaju minimalne plate u privredi. Olguca Vasilesku je dodala da će se povećati minimalna penzija i dečiji dodatak: ,,Minimalmi dečiji dodatak povećaće se od 1 januara 2018. godine na 272 evra. Nacrt uredbe predviđa takođe povećanje minimalne penzije sa 139 na 240 evra, od 1 jula 2018. Lia Olguca Vasilesku je dodala da će se smanjiti i dorpinos za privatne penzije sa 5,1% na 3,7%. Od početka godine vodila se rasprava o privatnim penzijama uz napomenu da je Socijaldemokratska partija na vlasti u više navrata tvrdila da ne želi nacionalizaciju privatne penzije. Analitičari kažu da će najveće negativne posledice osećati Bukureštanska berza zbog smanjenja doprinosa za privatne penzije jer neće biti dovoljno novca za nove akcije. Prema rezultatima prošlomesečnog ispitivanja javnog mnjenja među članovima Saveta inostranih investitora ovi smatraju da se poslovna atmosfera pogoršava, naročito kada je reč o zakonskoj predvidljivosti i stabilnosti fiskalnog okvira. 90% ispitanih izjavljuje da česte izmene zakona negativno utiču na planiranje poslovanja. 65% da je fiskalno opterećenje povećano a ¾ da se poslovna atmosfera nedavno pogoršala i da su najnovije evolucije doprinele smanjenju poverenja kompanija. Po oceni saveta trebalo bi da vlasti vode i razvijaju jasniju politiku provlačenja direktnih inostranih investicija i da odustanu od najave novih poreskih politika da bi kasnije od ovih odustale.
