(08.05-13.05.2023)
Hitnom uredbom, usvojenom u četvrtak, koaliciona vlada Rumunije odlučila je da smanjii javne troškove zbog prekomernog budžetskog deficita. Javne institucije imaju obavezu da smanje rashode za 10 %, za 50% da se smanji broj savetnika javnih funkcionera i da se ograniči mandat jedne osobe na dva upravna odbora nacionalnih kompanija ili drugih javnih institucija. Suspendovana su i zapošljavanja u javnim institucijama sa izuzetkom zdravstva i obrazovanja. Od aprila 2020. godine Rumunija kuburi sa prekomernnim budžetskim deficitom. Iako je od 2021. godine budžetski deficit u silaznom trendu i dalje je viši od predvidjenog od 3% u Paktu o stabilnosti i privrednom rastu. Prema procenama, hitnom uredbom uštedeće se oko jedne miliarde evra.
Ştefan Stoica, 12.05.2023, 16:44
Hitnom uredbom, usvojenom u četvrtak, koaliciona vlada Rumunije odlučila je da smanjii javne troškove zbog prekomernog budžetskog deficita. Javne institucije imaju obavezu da smanje rashode za 10 %, za 50% da se smanji broj savetnika javnih funkcionera i da se ograniči mandat jedne osobe na dva upravna odbora nacionalnih kompanija ili drugih javnih institucija. Suspendovana su i zapošljavanja u javnim institucijama sa izuzetkom zdravstva i obrazovanja. Od aprila 2020. godine Rumunija kuburi sa prekomernnim budžetskim deficitom. Iako je od 2021. godine budžetski deficit u silaznom trendu i dalje je viši od predvidjenog od 3% u Paktu o stabilnosti i privrednom rastu. Prema procenama, hitnom uredbom uštedeće se oko jedne miliarde evra.
Prosvetni radnici organizovali su u ove nedelje protesni marš ispred sedišta Vlade i Parlamenta Rumunije. Na protestu su učestvovali profesori i učitelji, nastavno i nenastavno osoblje. Glavne sindikalne federacije zahtevaju povećanje ličnih dohodaka u skaldu sa društvenim značajem profesije i lični dohodak profesora pripravnika do nivoua bruto prosečne plate u privredi. Demonstranti su tražili i indekasciju plata sa stopom inflacije, isplatu prekovremenog rada pomočnog i nenastavnog osoblja i dodatak za teške uslove rada. Prosvetni radnici traže takodeje da im se isplate putni troăkovi i neiskorišćeni godišnji odmor. Sindikati zahtevaju i povećanje investicija u materijalnu bazu i infrastrukturu, i prete generalnim štrajkom.
Rumunski poslanici izglasali su paket zakona o vaspitanju i obrazovanju, za koji Ministarstvo prosvete, inicijator zakonske izmene, kaže da je usmeren na rešavanje hroničnih problema sistema, pre svega na sprečvanje napuštanje skole i funkcionalne nepismenosti. Prema rečima resorne ministarke, Lidjije Deka, investicije, prednost defavorizovanim zonama prilikom budžetskih izdvajanja i mere usmerene na uspešno odvijanje vaspitnog procesa glavni su stubovi ovog zakonskog paketa. Kada je reč o srednjem obrazovanju, ostavlja se mogućnost gimnazijama da, osim nacionalne evaluacije, organizuju prijemne ispite za 50 % mesta. Istovremeno, religija postaje opciona discilpina na maturskom ispitu i proširuje se i program obezbedjivanja školskog pribora za učenike iz defavorizovanih sredina. Izmene su predvidjene i u Zakonu o univerzitetskom obrazovanju. Predvidjaju se velike kazne za prodaju ili kupovinu naučnih radova , referata i diploma.
U Bukurestu je tekuće nedelje otvoren Evropski centar nadležan za sajber bezbednosti. Cilj centra je podsticanje inovacija i industrijske politike u oblast sajber bezbednosti i razvoj i koordinisanje projekata Evropske unije u ovoj oblasti. Centar će upravljati projektima operacijonih centara bezbednosti u sklopu predloga Komisije o formiranju evropskog sajber štita i saradjivaće sa nacionalnim centrima za koordinaciju u cilju osnivanja ekosistema za inovaciju i konkurentnost u oblast sajber bezbednosti u celoj Evropskoj uniji. Komesar za unutrašnje tržište, Tjeri Breton, izjavio je da je sajber bezbednost suštinski prioritet, i da zaštita digitalne suverenosti Evropske unije nalaže zajedničke napore. ,,Evropski centar nadležan za sajber bezbednost okuplja resurse i najbolje eksperte iz Evropske unije sa zadatkom da razvija inovatorska rešenja za odbranu od sajber opasnosti i da ojača otpor na napade. Radeći zajedno, možemo stvoriti sigurniji i bezbedniji digitalni svet za sve evropljane “, naglasio je briselski zvaničnik.
Vojnim i religioznim svečanostima, Rumunija je 10. maja obeležila Dan nacionalne nezavisnosti. 10. maja 1877. godine Pinc Karol I potpisao je Deklaraciju o nezavisnosti Rumunije od Otomanskog carsta. Istog dana ali četiri godine kasnije održano je krunisanje kralja Karpol I. 10. maj 1881. godine slavio se kao Dan kraljevstva do dolaska komunista na vlast. 9. maja obeležen je i Dan Evrope. U poruci povodom praznika, predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da Evropa nije zauvek primljeni dar, već je treba braniti stalno jer su ugrožene njene vrednosti, na kojima se oslanjao svetski mir posle Drugog svetskog rata, a na globalnom nivou postoji trend rascepkanosti i novog geopolitičkog premeštanja. ,,Braneći Evropu, branimo sebe, našu bezbednost i prosperitet. Evropski odgovori na sadašnje izazove rešenja su za budućnost naših džavljana“ , naglasio je predsednik Rumunije. Klaus Johanis je izrazio uverenje da će podrška rumunskih državljana Evropskoj uniji i njenim osnovnim vrednostima ostati na istom nivou.
