Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (06.09.2025)

Rumunija podržava usvajanje dodatnih sankcija protiv Rusije, rekao je u četvrtak predsednik Nikušor Dan, nakon učešća putem video-konferencije na pariskom sastanku zemalja koje podržavaju Kijev.

Marija Nenadić-Zurka и Daniela Budu, 06.09.2025, 16:15

Rumunija podržava usvajanje dodatnih sankcija protiv Rusije, rekao je u četvrtak predsednik Nikušor Dan, nakon učešća putem video-konferencije na pariskom sastanku zemalja koje podržavaju Kijev. „Cenim naporan rad i napredak u dobijanju čvrstih bezbednosnih garancija za Ukrajinu“, rekao je predsednik na društvenoj mreži. Dodao je da su transatlantsko jedinstvo i koordinacija „naša jaka strana u suočavanju sa Rusijom“. Prema rečima Nikušora Dana, učešće Sjedinjenih Američkih Država ostaje ključno u zajedničkim naporima za postizanje sporazuma o prekidu vatre i trajnog mira u Ukrajini. Šef države je takođe naglasio važnost istočnog krila Alijanse. „Pojačana bezbednost za Ukrajinu i kontinuirana konsolidacija pozicije NATO-a na istočnom krilu i na Crnom moru su međusobno zavisni. Kontinuirana podrška Republici Moldaviji i njenom demokratskom i evropskom putu podjednako je važna za ukupnu bezbednost i stabilnost u našem regionu“, dodao je predsednik.

Tokom posete Rumuniji u ponedeljak, u vojnoj bazi Mihail Kogalničanu u okrugu Konstanca (jugoistok), predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, pozdravila je učešće Rumunije u održavanju bezbednosti na istočnom krilu. „Pomozite nam da Evropa bude bezbedna vazdušnim i morskim putem na Crnom moru. Rumunija je prednost za evropsku bezbednost i ključni partner na istočnom krilu NATO-a“, rekla je liderka iz Brisela tokom sastanka sa predsednikom Nikušorom Danom. Pored toga, podsetila je na paket odbrambenih mera odobren na nivou zajednice, vredan 800 milijardi evra do 2030. godine, a deo ovog paketa je program SAFE vredan 150 milijardi evra, kome se pridružilo 19 zemalja, uključujući Rumuniju. Nikušor Dan je, sa svoje strane, rekao da će Rumunija početi da vadi gas iz Crnog mora 2027. godine, što će dovesti do energetske bezbednosti i zemlje i Evrope. Evropska solidarnost je važna u ovom komplikovanom periodu, uz pritiske koji dolaze iz Ruske Federacije, izjavio je, s druge strane, šef države. Nikušor Dan je takođe pomenuo evropsku solidarnost tokom sastanka sa predsednikom Evropskog saveta, Antoniom Koštom, koji je u sredu boravio u Bukureštu. Razgovori su bili usmereni na bezbednosnu situaciju i strategiju Evropske unije za Crno more. Antonio Košta je istakao ulogu Rumunije u evropskoj bezbednosti. „Svi mi podržavamo vašu bezbednost. Znamo da u velikoj meri zavisimo od bezbednosti Rumunije“, dodao je predsednik Evropskog saveta.

Bukureštanska vlada je ponovo preuzela odgovornost na ponovo ujedinjenoj plenarnoj sednici Parlamenta, ovog puta za pet projekata koji su usmereni na penzije magistrata, reformu zdravstvenog sistema, reorganizaciju javnih preduzeća, restrukturiranje regulatornih organa i uvođenje fiskalnih mera za borbu protiv utaje poreza i povećanje lokalnih prihoda. Reforma javne uprave, koja je deo istog paketa, odložena je na dve nedelje. Premijer Ilije Boložan je, nakon sastanka sa predsednikom Nikušorom Danom i liderima Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR), Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i koalicije nacionalnih manjina, najavio da će do sredine ovog meseca radna grupa rumunske vlade identifikovati mere za smanjenje broja radnih mesta u lokalnoj administraciji za 10%. On je naveo da se radi i na smanjenju broja radnih mesta u centralnoj administraciji, gde smatra da ima previše zaposlenih. Brojke ne zadovoljavaju sindikate u administraciji, koji su najavili da će pokrenuti generalni štrajk ako vlada usvoji ove mere. Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), ultranacionalistička i populistička opozicija u rumunskom parlamentu, napala je izvršnu vlast sa četiri predloga za izglasavanje nepoverenja o četiri od pet zakona za koje je preuzela odgovornost. Predlogom nisu dirnuti amandmani na zakon kojim se regulišu penzije magistrata, kojima se ograničava njihov iznos i postepeno povećava starosna granica za penzionisanje u pravosudnom sistemu. Alijansa za ujedinjenje Rumuna kritikuje, u četiri predloga, ono što smatra zloupotrebama zakona i merama štednje usvojenim preuzimanjem odgovornosti, bez rasprave, konsultacija ili glasanja u parlamentu.

Rumunija treba da stabilizuje i konsoliduje javne finansije, ne zato što to kaže Međunarodni monetarni fond ili zato što drugi spoljni partneri zemlje tako smatraju – kaže ministar finansija Aleksandru Nazare. Nakon sastanka sa stručnjacima iz Međunarodnog monetarnog fonda u misiji u Bukureštu, ministar je u poruci na društvenoj mreži napisao da je dobrovoljno prilagođavanje uvek lakše od nametnutog i da ono što vlasti rade tokom ovog perioda jeste da obnove temelje, koji su oslabljeni visokim budžetskim deficitom. Prema rečima ministra, diskusije su se fokusirale na evoluciju rumunske ekonomije i nedavne pakete mera, pri čemu je Međunarodni monetarni fond prepoznao napore i čvrstu posvećenost aktuelne Vlade doslednim reformama. „Želimo zdravu i otpornu ekonomiju, i sve što radimo tokom ovog perioda predstavlja temelj koji obnavljamo, oslabljen neprihvatljivo visokim deficitom i lošim upravljanjem javnim finansijama poslednjih godina.“ To je poruka koju je ministar preneo predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda prisutnim u Bukureštu između 3. i 12. septembra, kako bi analizirali nedavna dešavanja u rumunskoj ekonomiji.

Jedan od najvažnijih festivala klasične muzike na svetu – Međunarodni festival Đorđe Enesku – nastavlja se u preko 20 gradova u Rumuniji i u Kišinjevu, kroz koncerte i brojne prateće događaje organizovane u saradnji sa partnerskim institucijama. Ove nedelje, između ostalih, nastupili su Češka filharmonija, Roterdamska filharmonija, Banatska filharmonija iz Temišvara, kao i Bazelski kamerni orkestar. Program okuplja stotine pozvanih umetnika i desetine događaja: simfonijske koncerte, kamerne recitale, izložbe, konferencije i projekcije operskih i baletskih predstava. 27. izdanje Festivala održava se do 21. septembra i obeležava 70. godišnjicu smrti velikog rumunskog kompozitora i muzičara Đorđa Eneskua.