Pregled glavnih događaja nedelje (19-22.10.2022)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, izjavio je na zasedanju saveta EU u Briselu da se, dugoročno gledano, moraju naći rešenja za dovoljno energije i po pristojnim cenama. Predlog Evropske komisije u cilju suprotstavljanja visokim cenama energenata je dobar, rekao je Predsednik Rumunje precizirajući da se Rumunija slaže sa novim predloženim merama. U tom kontekstu, Predsednik se osvrnuo i na diversifikaciju energetskih resursa, zelenu energiju ili eksploataciju gasova iz Crnog mora. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržava zajedničku kupovinu prirodnog gasa od strane država članica Unije, moguće ograničavanje njihovih cena, formiranje konzorcijuma gasnih kompanija i zaključivanje sporazuma energetske solidarnosti između susednih zemalja. Na dnevnom redu sastanka bila je analiza evolucije ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, kao i opredeljenje EU da nastavi sa podrškom ovoj zemlji na političkom, finansijskom, humanitarnom i vojnom nivou.

Mihai Pelin, 21.10.2022, 21:07

Rumunija će dobiti 2,2 milijarde evra, od evropskog novca, kako bi pomogla ugroženom stanovništvu i kompanijama da se izbore sa povećanjem računa za energiju, nakon što je Evropska komisija odlučila da se 10 odsto nepotrošenih sredstava vezanih za period 2014-2020 može dodeliti stanovništvu kao podrška. Premijer Nikolae Čuka je precizirao da će, osim nadoknade računa koje primaju siromašne porodice ili dodele vaučera, novac biti usmeren i na podršku malim i srednjim preduzećima i otvaranje radnih mesta.

U protekloj nedelji u Rumuniji je održano nekoliko protesta. Sindikalisti su izašli na ulice, nezadovoljni niskim platama i ogromnim cenama. Nekoliko sindikata iz kartela Alfa organizovalo je u ponedeljak proteste u vidu karavana koji su krenuli iz raznih gradova u zemlji ka Bukureštu. Karavani su se sastali u četvrtak u prestonici, gde je održan veliki miting, a potom i drugi protesti. Sindikalci traže kontrolu cena i oporezivanje ekstraprofita, povećanje plata i penzija, deblokadu kolektivnih pregovora i punu i nediskriminatornu primenu Zakona o platama zaposlenih iz javnih sredstava, kao i zakon o statusu železničkog osoblja.

Tri zakona koja je pokrenulo Ministarstvo pravde iz Bukurešta, a tiču se Visokog saveta magistrata, organizovanje pravosuđa i statusa sudija i tužilaca, usvojio je Senat, veće koje odlučuje u njihovom slučaju. Opozicija, koju predvodi USR, kritikuje, međutim dokumente, način vođenja debata, kao i to što vlast nije čekala savetodavno mišljenje Venecijanske komisije. U odgovoru je većinska koalicija PSD – PNL – UDMR tvrdila da su tekstovi izrađeni u skladu sa preporukama nadležnih evropskih institucija. Parlamentarci opozicije tražili su mišljenje Ustavnog suda u vezi sa tri pomenuta zakona.

Poslanički dom u Bukureštu odbacio je u sredu zahtev za pokretanje odgovornosti protiv ministra unutrašnjih poslova, Lučijana Bodea, koji su podneli USR i poslanici koji pripadaju partiji Snaga desnice. Njeni potpisnici su tražili da ministar Bode napusti rukovodstvo Ministarstva unutrašnjih poslova, jer nije uspeo da reformiše instituciju. Autori se pozivaju i na netransparentan način na koji je raspisan tender za kupovinu 600 automobila marke BMV koji će ući u opremu rumunske policije. Istovremeno, Lučijan Bode je optužen da je sakrio svoju doktorsku tezu, čak i pre njenog objavljivanja. Ministar unutrašnjih poslova je odbacio optužbe, tvrdeći da je tekst zahteva pun laži.

Vlasti u Bukureštu pozdravile su u utorak rezoluciju Evropskog parlamenta (EP), koja je usvojena velikom većinom a koja podržava pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru. To je četvrta rezolucija koju je usvojio forum zajednice. Holandski parlament usvojio je u četvrtak, s druge strane, rezoluciju u kojoj traži od Vlade da bude oprezna u pogledu pristupanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru. U dokumentu se od vlade na čelu sa Markom Ruteom traži da ne preduzima nikakve nepovratne korake u vezi sa proširenjem, sve dok ne sprovedu dalje istrage u vezi sa nadzorom granica od strane dve zemlje. Trenutno su sve države EU, izuzev Bugarske, Hrvatske, Kipra, Irske i Rumunije, deo šengenskog prostora. Vlasti u Bukureštu podsećaju da Rumunija ispunjava tehničke kriterijume i potvrđuju da je zemlja spremna da bude deo evropskog prostora slobodnog kretanja. Za proširenje Šengena potrebna je jednoglasnost u Savetu EU, koji je zakazan za 8. decembar.

U mestu Sfantu George, istočnom rukavcu Dunava, u blizini Zmijskog ostrva (Ukrajina), preko 300 rumunskih vojnih lica obučavalo se u okviru vežbe Danube Protector 22. Rečna flotila je jedina te vrste u Alijansi i, istovremeno, prve snage za reagovanje u slučaju pretnje u Podunavlju. S druge strane, prvi konvoji sa vojnom opremom koje je Francuska poslala u Rumuniju stići će za nekoliko dana, na poligon Čincu (centar). Nedavno je Francuska odlučila da pojača borbenu grupu NATO-a u Rumuniji i poslala je Leklerk teške tenkove i oklopne transportere. Francuska predvodi borbenu grupu NATO-a u Rumuniji, a trenutno se u Činku nalazi nekoliko stotina francuskih vojnika. Rat u Ukrajini podstakao je NATO da ojača svoj istočni bok sa četiri nove borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.