Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (17.10.2026)

Podnošenjem programa vlade i liste novih ministara, mandatar za sastav vlade Luka Nikulesku otvorio je put za izglasavanje poverenja novom kabinetu.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 17.10.2026, 00:00

Podnošenjem programa vlade i liste novih ministara, mandatar za sastav vlade Luka Nikulesku otvorio je put za izglasavanje poverenja novom kabinetu. Sastav nove vlade može se smatrati neobičnim za rumunske prilike, ali on odgovara situaciji u kojoj se nalazimo, kazao je Luka Nikulesku-diplomata i bivši novinar. Socijaldemokratska partija (PSD) u novoj vladi od ukuno 17 članova ima 11 ministara od kojih je jedan podpredsednik, do su ostali članovi kabineta eksperti bez političke pripadnosti, neki na ključnim pozicijama, u ministsratvima finansija i spoljnih poslova. Ovaj tim računa na glasove Socijaldemokratske partije, Nacionalne liberalne partije (PNL), Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i nacionalonih manina. Saslušanja ministara u stručnim komisijama i glasanje poverenja održaće se sledeće nedelje na plenumu Parlamenta.,, Posle višemesečne političke krize, potrebna nam je vlada koja će brzo doneti odluke i pronaći odgovore na neodložna ekonomska i društvena pitanja’’- naglasio je Luka Nikulesku. Buduća vlada usresrediće se u narednom periodu na rebalans budžeta, izbegavanje blokade funkcionisanja bolnica, izmirivanje obaveza države prema firmama i mesnim zajednicama, usvajanje budžeta za 2027. godinu do kraja tekuće godine, podršci vulnerabilnim osobama na pragu zimskog perioda, na oporavak ekonomije, podržavanje rumunskih preduzeča kao i na efikasnijem prikupljanju budžetskih prihoda, precizirao je mandatar za sastav vlade. Na spoljnom planu jedan od prioriteta je finalizacija pristupanja Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj i efikasniji pregovori o interesima Rumunije. Finansijska tržišta su pozitivno reagovala, kamate po kojima se rumunska država zadužuje su smanjene a berza je zabeležila rast od 2%

Predsednik Rumunije Nikušor Dan izjasnio se u četvrtak i petatk u Briselu za,, ambiciozan’’ budžet Evropske unije za 2028-2034. godinu. Prema navodima Predsedničke administracije Rumunija se zalaže za održavanje nivoa finansiranja Kohezione politike i Zajedničke poljoprivredne politike, suštinski instrumenti za smanjenje zaostajanja u razvoju medju članicama kao i za modernizaciju poljoprivrednog sektora, razvoj seoskih zajednica i jačanje bezbednosti hrane. Istovremeno, Rumunija se zalaže za finansiranje evropskog odbrambenog kapaciteta, sa posebnim naglaskom na Istočno krilo i stratešku zonu Crnog mora kao i na politike ponovnog osvajanja konkurentnosti i smanjenja strateške zavisnosti u oblastima energetike i naprednih tehnologija. Pre samita predsednik Nikušor Dan i premijerka Italije Djordja Meloni predsedavali su grupom,, Prijatelja kohezije’’ koju čine 17 država koje se suprostavljaju kresanju fondova za poljoprivredu i koheziju u budućem višegodisnjem budžetu. U Briselu predsednik Dan sastao se i sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom sa kojim je razgovarao o bezbednosnoj situaciji u Crnom moru posle napada na trgovaške brodove. Sumnja se da je autor ovih napada Rusija. Nakon susreta šefa rumusne države i bugarskog premijera Rumena Radeva sa generalnim sekretarom NATO-a, NATO će sazvati skup Severnoatanskog saveta posvećen konsultacijama o bezbednosti u Crnom moru. Bliski izvori NATO-a navode da Severnoatlanska alijansa očekuje od Rusije da raznimm provokaijama eskalira situaciju. Mark Rute je precizirao da će saveznici prilagoditi položaj odvraćanja u Crnom moru.

Ekonomska situacija u Rumuniji, energetska bezbednost i pretnje u zoni Crnog mora bile su glavne teme susreta vršioca dužnosti premijera Ilija Boložanua sa ambasadorima Evropske unije.,, Pripadnost Rumunije Evropskoj uniji jedan je od najvećih uspeha u poslednjih 35 godina. Članstvo u evropsku porodicu je velika prednost Rumunije i uveren sam da se ovaj pravac neće menjati’’, izjavio je ovom prilikom Ilije Boložan. On je predstavio mere koje je vlada usvojila za uravnoteženje budžeta i korigovanje strukturnih ekonomskoih grešaka, mere potrebne za jačanje rumunske ekonomije i veće poverenje u poslovnu atmosferu. Premijer je insistiurao na potrebi nastavljanja reformi u komplikovanoj medjunarodnoj atmosferi sa naglaskom na poseban značaj energetske bezbednosti i pristojnih cena za stanovništvo. Razgovaralo se i o bezbednosti u Crnom moru, hibridnim akcijama i kampanjama dezinformisanja. Tokom susreta Boložan je izrazio zahvalnost evropskim ambasadorima i predstavniku Evropske komisije na saradnji i neprekidnoj podršci vladi Rumunije, kao i savezničkim partnerima na vojnom prisustvu u Rumuniji koje doprinosi jačanju istočnog krila NATOa i zone Crnog mora.

U Izveštaju koji je objavljen tukuće nedelje, Medjunarodni monetarni fond je korigovao na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije ove godine sa 0,7% na 0,5%. Medjunarodna finansijska institicija korigovala je na dole i evoluciju bruto društvenog proizvoda Rumunije u 2027. godini na 2,2%. Prema najnovijim procenama MMF-a budžetski deficit Rumunije ove godine iznosiće 7%. U Bukureštu Nacionalni statistički institut javlja da je budžetski deficit povećan u prvih 8 meseci godine za 1,4% u odnsu na isti period prethodne godine.