Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (14.11.2026)

Predsednik Rumunije Nikušor Dan učestvovao je u četvrtak u Dablinu u radovima Samita Evropske političke zajednice.

Daniela Budu и Mircea Mihai, 14.11.2026, 00:00

Predsednik Rumunije Nikušor Dan učestvovao je u četvrtak u Dablinu u radovima Samita Evropske političke zajednice. Lideri iz cele Evrope razmatrali su glavne izazove sa kojima se suočava kontinent sa posebnim naglaskom na bezbednost, konkurentnost i održivost. Šef rumunske države je izjavio:,,Crno more je pomenuto više puta kao evropski bezbednosni rizik. Govorilo se o saradnji, o hibridnom ratu, kampanjama dezinformisanja, potrebi većeg broja trgovinskih partnera u ovom svetu sa ubrzanim ritmom. Održani su i tematski okrugli stolovi, za nas je od posebnog značaja bio okrugli sto o Moldaviji kao i okrugli sto o dezinformisanju.’’

Predsednik Dan je u Dablinu imao i bilateralne susrete. Sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom razgovarao je o višegodišnjem budžetu Evropske unije, o Republici Moldaviji, jačanju evropske bezbednosti i o dugoročnom razvoju odbrambene industrije i vojnih kapaciteta Rumunije i Nemačke. O odbrambenim pitanjima šef rumunske države je razgovarao u ponedeljak u Bukureštu i sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Predsednica komisije je izmedju ostalog izjavila je da se Rumunija nalazi u prvoj liniji evropske bezbednosti, da učestvuje u odbrani vazdušnog prostora, granica i Crnog mora i da je vitalni partner članica NATO-a. Saopštila je da će Rumunija od Evropske unije primiti 50 miliona evra za Bezbednosni centar Crnog mora kojim će upravljati zajedno sa Bugarskom, kao i dodatnih 10 miliona evra za operacije pretraživanja i spasavanja u zoni.

Životni standard stanovnika Rumunije opao je u poslednjoj godini, a šestomesečni period bez vlade predstavljao je gubljenje dragocenog vremena, naglasio je predsednik Nikušor Dan na prvoj konferenciji za novinare posle inauguracije nove vlade u Bukureštu. Šef države odnosio se na finansijsku situaciju zemlje, izjavio je da bi vanredni izbori izazvali brzi propast ekonomije i okvalifikovao iluzornom ideju da bi Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija spasite Rumuniju (USR) mogle da vladaju bez podrške Socijaldemokratske partije (PSD). Na finansijsku situaciju Rumunije treba gledati mirno sa napomenom da je obavezno da nastavimo sa fiskalnom trajektorijom dodao je Nikušor Dan, jer bi svako skretanje sa ove trajektorije značilo gubljenje kredibiliteta Rumunije i nemogućnost izmirivanja obaveza. Ako bi rejting agencije smanjile kreditni rejting Rumunije, investicioni i penzijski fondovi napustili bi zemlju i morali bismo da se zadužujemo mnogo skuplje, a za oporavak bi bilo potrebno najmanje šest-sedam godina.

Ministarstvo energetike priprema nove mere koje bi izašle u susret potrebama vulnerabilnih potrošača ali i kompanija. Zalihe prirodnog gasa dovoljne su za zimski period, izjavio je ministar energetike Dumitru Kisalica. Ministar želi da šema podrške vulnerabilnih potrošaca stupi na snagu 1. januara 2027. godine, a za industrijske potrošaće ranije. Takodje, postoji namera da se donese paket mera za stabilizaciju tržišta i smanjene cene energije od iduće godine. Medjutim državni sekretar Pavel-Kasijan Nikulesku upozorava da su rezerve prirodnog gasa manje u odnosu na prošlu godinu, zalihe uglja su dovoljne, ali popunjenost akumulacionih jezera je od svega 43%. Podsetimo da Nuklearka Černavoda pokriva 20 % nacionalne potrošnje, medjutim dva reaktora zbog niskog vodostaja Dunava nisu proizvodila struju tri ipo meseca. Reaktori su tek ove nedelje pušteni u rad.

Statistički institut Rumunije javlja da je godišnja stopa inflacije u Rumuniji povećana sa 6,6% u septembru je na 6,9% u oktobru. Najviše su poskupele uslužne delatnosti, kirije i komunalne usluge. Nafta je poskupela za 43%,benzin za 33%. Prehrambeni proizvodi poskupeli su za skoro 3% iako su a kafa, kokošija jaja i kravlje mleko poskupeli mnogo više. Narodna banka Rumunije prognozira blagi rast stope inflacije u poslednjim mesecima godine, uglavnom zbog nedavnog poskupljenja goriva i energije i kursnih razlika i postepeno smanjenje infacije kako bi se pokazatelj vratio u ciljni interval u prvom tromesecju 2028, u skladu sa Izveštajem o inflaciji. Prema navodina Centralne banke Rumunije, sukob na Srednjem istoku i energetska kriza predstavljaju i dalje rizike za ekonomsku aktivnost i evoluciju inflacije na srednji rok. Sa druge strane u Senatu Rumunije nije usvojen zahtev nacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna za utvrdjivanje političke odgovornosti ministra finansija Aleksandrua Nazarea, koji je optužen za lažno predstavljanje finansijske situacije zemlje. Podsetimo, prema podacima Ministarstva finansija o izvršenju budžeta u prvih devet meseci tekuće godine budžetski deficit je iznosio 3,81% bruto društvenog proizvoda u odnosu na 5,3% u istom periodu prošle godine.