Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (28.02.2026)
Rumunski poslanici su 23. februara minutom čutanja odali poštu poginulim Ukrajincima u ratu koji je izbio pre 4 godine, kada je Rusija izvršila vojnu agresiju na ovu državu.
Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 28.02.2026, 00:00
Rumunski poslanici su 23. februara minutom čutanja odali poštu poginulim Ukrajincima u ratu koji je izbio pre 4 godine, kada je Rusija izvršila vojnu agresiju na ovu državu. Palata Parlamenta i sedište Predsedništva Rumunije u utorak 24. februara osvetljena su bojama ukrajinske zastave. Prema bilansu koji je u SAD napravio Centar za medjunarodne strateške studije, ukupan broj kombinovanih žrtava dostigao je 2 miliona osoba, od kojih su dve trećine ruski vojnici. Najkrvaviji vojni sukob posle Drugog svetskog rata primorao je nekoliko miloana Ukrajinaca da se skone pred strahotama rata. Rumunija će i ubuduće pružati potrebnu pomoć Ukrajini, izjavio je predsednik države Nikušor Dan na telekonferenciji na skupu Koalicije voljnih. ,,Ukrajina se bori dostojanstveno i hrabro za sve nas i njima treba da budemo zahvalni. Divimo se dugogodišnijem otporu Ukrajinaca u ovom ratu’’, napisao je na društvenoj mreži šef rumunske države.
Posle višemesečnih trzavica unutar vladajuće ideološki heterogene koalicije i odsustva unutrašnje sloge, vlada Rumunije je u utorak hitnom uredbom usvojila reformu javne administracije. Cilj reforme je efikasnija aktivnost, decentralizacija, smanjenje birokratije i efikasnije prikupljanje poreza. Ugasiće se skoro 12 800 radnih mesta u lokalnoj administraciji, saopštio je ministar razvoja Čeke Otilo (Cseke Attila) kao i 20 000 slobodnih radnih mesta. U centralnoj administraciji smanjiće se troškovi za 10 %. Važan deo reforme javne administracije je povećanje stepena prikupljanja poreza, lokalnih taksi i novčanih kazni. Jer se vlasti žale da gube više miliona leja zbog utaje poreza i neplaćanja novčanih kazni. Hitnom uredbom su usvojene i mere o podsticanju privrede u visini od 5 miliardi evra. Prema navodima ministra finansija Aleksandrua Nazarea mere će osigurati strateški prelazak sa privrednog rasta na bazi potrošnje na privredni rast baziran na investicije i domaću proizvodnju.
Sindikat policajaca organizovao je u utorak protest sa zahtevom da se iz Zakona o reformi administracije izbaci član koji predvidja povećanje starosne granice za penzionisanje. Prethodno su sindikati učestvovali u javnoj raspravi o Nacrtu uredbe Ministarstcva razvoja, nacrt koji je predvideo da 30 dana nakon usvajanja Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjh poslova izvrše izmene i povećaju standardnu granicu za penziju policajaca i vojnika. Dan kasnije protestovali su i prosvetni radnci. Profesori su nezadovoljni povećanjem profesorske norme, načinom na koji se dodeljuju školske stupendije i komasacijom pojedinih obrazovnih jedinica. Prosvetni radnici ne isključuju mogučnost generalnig štrajka u vreme nacionalnih ispita. Zahteve prosvetnih radnika podržavaju i studenti koji upozoravaju na posledice politika nedovoljnog finansiranja obrazovanja i zahtevaju povećanje fondova za stipendije.
Na zahtev o utvrdjivanju ocene ustavnosti Zakona o penzijama sudija, Ustavni sud Rumunije objavio je oblazloženje o ustavnosti ovog dokumenta. Uprkos velikom kašnjenju sa kojom je odluka doneta, premijer Ilije Boložan je optimista i tvrdi da Rumunija ima šanse da iz Brislea primi namenjene fondove. Evropski novac namanjen Rumuniji pod uslovom da se ostvare reforme predvidjene Nacionalnim programom oporavka i otpornosti, bio je glavna tema razgovora predsednika vlade Rumunije u Briselu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Do kraja avgusta, kada ističe rok, Rumunija bi mogla da privuče oko 10 miliardi evra, pod uslovom da reforme napreduju. Ilije Boložan je učestvovao i na pokretanju Programa EastInvest, finansijski instrument posvećen isključivo zemljama iz neposredne blizine rata u Ukrajini. Program predvidja 28 miliardi evra za privrede regiona na istočnoj granici Evrope. Rumunija, Estonija, Letonija i Litvanija mogu poslužiti kao primer kada je reč o velikim investicijama u odbranu i vojnu mobilnost, a mere usvojene za poboljšanje bezbednosti doprinose povećanju konkurentnosti regiona, naglasila je predsednica Evropske komisije.
Evropska banka za obnovu i razvoj korigovala je na dole prognozu privrednog rasta Rumunije u 2026. godini sa 1,6% na 1,2%. Privredni rast u 2026. godini i od 2,2% u 2027, baziraju se na projektovanu apsorpciju evropskih fondova i poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa, navodi BERD. Poverenje kompanija je i dalje na niskom nivou zbog političkih turbulencija u prvom polugodištu prosle godine i merama fiskalne konsolidacije u drugom delu 2025. godine, kaže BERD.
