Pregled glavnih zbivanja nedelje (12-18.12.2022)
Predsednik Klaus Johanis je u četvrtak predstavljao Rumuniju na poslednjem ovogodišnjem sastanku lidera Evropske unije u Briselu. Mada je pre polaska za Brisel nameravao da ovo pitanje uvrsti kao temu na zvaničnoj agendi, pitanje proširenja šengenskog prostora nije bilo na agendi saveta, i pored revolta Rumunije i Bugarske da se i dalje drže van prostora slobodnog kretanja. Nedelju dana ranije, na Savetu ministara pravde i unutrašnjih poslova, Austrija se usprotivila pristupanju dveju zemalja, navodeći argumente koji se smatraju lažnim i sitnom politizacijom. Pridružila joj se i Holandija, koja je bila protiv ulaska Bugarske. Klaus Johanis na samitu u četvrtak sa evropskim liderima nije razgovarao o konkretnom budućem kalendaru ulaska u Šengen, niti je dobio bilo kakvu čvrstu podršku Švedske, koja od 1. januara preuzima predsedavanje Savetom EU. Ali je rekao da je prilično optimističan“ da će 2023. doneti pozitivne rezultate. Šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, i predsednik Saveta, Šarl Mišel, naveli su da će biti više razmene mišljenja o ovoj temi i da očekuju napredak u narednim mesecima. Prethodno je u Strazburu Evropski parlament organizovao debatu u kojoj su predstavnici političkih grupa potvrdili da su Rumunija i Bugarska ispunile sve kriterijume i da zaslužuju da što pre postanu deo Šengena. Evropska komesarka za unutrašnje poslove, Ilva Johansson, istakla je da će odobravanje pristupanja dve zemlje Šengenu ostati njen prioritet i da je odlučna da to postigne sledeće godine. Bio je samo jedan pobednik i on živi u Kremlju“ – rekla je gospođa Johanson. Evropski parlament ne može više da poništi glasanje u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove, ali to ne znači da je rasprava bila nevažna, već bi, naprotiv, mogla da bude važna u budućim akcijama – ocenili su politički analitičari. U Rumuniji su bili pogođeni rumunsko-austrijski bilateralni odnosi. Božićni poklon za Vladimira Putina – tvrdio je lider PSD-a, Marčel Čolaku. ,,Žalosno i neopravdano – rekao je predsednik Klaus Johanis. Što se tiče običnih Rumuna, mnogo je onih koji su pozvali na bojkot austrijskih kompanija u Rumuniji, uprkos pozivu šefa da se pitanje reši diplomatskim putem. Benzinske pumpe grupe OMV ili važne banke sa austrijskim kapitalom bile su na meti verbalnog nezadovoljstva stanovništva. Pozvan je bojkot i nekih proizvoda austrijskog porekla – kafe, slatkiša ili energetskih napitaka, kao i austrijskih turističkih destinacija. Austrija je jedan od najznačajnijih stranih investitora u Rumuniji, sa ukupnim investicijama procenjenim, u 2021. godini, na preko 12 milijardi evra.
Roxana Vasile, 17.12.2022, 18:30
Parlament je u sredu usvojio državni budžet i budžet državnog socijalnog osiguranja usvojila sa vrlo malo izmenama u odnosu na verziju koju je usvojila Vlada. Senatorima i poslanicima su bila potrebna samo tri dana za amandmane, debate i konačno izglasavanje. Reč je o budžetu koji otklanja nedostatke u privredi i izdvaja znatna sredstva za investicije – rekli su predstavnici vladajućih partija, dok je opozicija okvalifikovala budžet kratkovidnim i lažnim. Da su investicije prioritet dokazuje izdvajanje od 7,2% BDP-a. Istovremeno, predviđeno je povećanje penzija za 12,5%, povećanje minimalne zarade u privredi na 3.000 leja (oko 600 evra) i dodela novčane pomoći osobama sa niskim primanjima. Budžet je zasnovan na ekonomskom rastu od 2,8% i godišnjoj stopi inflacije od 8% na kraju godine. Takođe, javni deficit će se smanjiti sa 80 milijardi leja (oko 16 milijardi evra) ove godine, na 68,2 milijarde leja u 2023. godini.
Godišnja stopa inflacije porasla je, u Rumuniji, u novembru, na 16,8% sa 15,3% u koliko je bila u oktobru. Podaci objavljeni ove nedelje premašuju prognozu inflacije za kraj godine od 16,3% koju je prethodno objavila Narodna banka. Rumuni troše za hranu mnogo više novca nego na početku godine, jer je hrana poskupela za skoro 22%. U vrhu poskupljenja je šećer, sa poskupljenjem od preko 60%, ali ne zaostaju ni puter i ulje, sa poskupljenjem od preko 40%. Neprehrambena roba skuplja je za 16%, a usluge za skoro 10%. Struja je poskupela za skoro 50%, a prirodni gas za skoro 40%. Predsednik Klaus Johanis je ove nedelje proglasio zakon o novim sadašnjim ograničenjima cena koji će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine. Tako se zadržavaju sadašnje cene od 68 bani (oko 13 evrocenti) i 80 bani (oko 16 evrocenti) po kilovatu za mesečnu potrošnju do 100 KVh, odnosno do 255 KVh. Oni koji pređu ovaj poslednji prag takođe će imati koristi od limitirane cene od 1,3 leja (26 evro centi). Domaći potrošači sa jednim energetskim ugovorom automatski će podleći ovoj gornjoj ceni. Umesto toga, četiri kategorije potrošača moraju da podnesu prijavu i izjavu na sopstvenu odgovornost da imaju niže cene: osobe koje koriste medicinska sredstva, porodice sa više od 3 dece i samohrani roditelji, kao i oni koji imaju više od jednog mesta potrošnje. U poslednjem slučaju postoji mogućnost da se popust odobri samo za jednu nekretninu.