Premijer Čološ o situaciji migranata (21.09.2016)
Nerešena drama desetina miliona migranata u svetu bila je centralna tema samita Ujedinjenih nacija u Nju Jorku. Pri kraju predsedničkog mandata šef Bele kuće Barak Obama je naglasio da se čovecanstvo suočava sa ,,krizom episkih razmera’’ i pozvao lidere sveta da misle šta bi uradili ako bi njihove porodice bile u sličnoj situaciji. Obama je zadovoljan preuzetom obavezom prisutnih zemalja da prime dva puta više izbeglica i smatra da bi bogate dražve trebale da učine više kakobi pomogle izbeglicama koje se skalnjaju pred ratnim vihorom.
Bogdan Matei, 21.09.2016, 11:38
Nerešena drama desetina miliona migranata u svetu bila je centralna tema samita Ujedinjenih nacija u Nju Jorku. Pri kraju predsedničkog mandata šef Bele kuće Barak Obama je naglasio da se čovecanstvo suočava sa ,,krizom episkih razmera’’ i pozvao lidere sveta da misle šta bi uradili ako bi njihove porodice bile u sličnoj situaciji. Obama je zadovoljan preuzetom obavezom prisutnih zemalja da prime dva puta više izbeglica i smatra da bi bogate dražve trebale da učine više kakobi pomogle izbeglicama koje se skalnjaju pred ratnim vihorom.
U ime Rumunije premijer Dačijan Čološ je izjavio sa tribine Ujedinjenih nacija da svet raspolaže potrebnim sredstvima za rešavanje izbegličke krize. Bukurešt, naglasio je Čološ, priznaje zajedničku odgovornost za upravljanje masovnim talasom izbeglica i istovremeno ima resurse i politike da bi se pridruzio naporima medjunarodne zajednice: ,,Pored toga Rumunija je pružila humanitarnu bilateralnu pomoć pogodjenim zemljama, Turskoj, Jordanu, Libanu, Iraku i Avganistanu. U tesnoj saradnji za medjunarodnim organizacijama, Rumunija pruža izbeglicama šansu za novi život i privremeni smeštaj u Tranzitnom centru u Temišvaru,’’
Premijer Čološ, čiju izjavu prenosi Radio Rumunija, kaže da osim hunamitarne i vaspitne pomoći Rumunija pruža i pomoć izbeglicama da pronadju posao, a deci izbeglica obezbedjuje ista prava na vaspitanje kao i rumunskoj deci. On je objasnio da je Rumunija u svojstvu članice Evropske unije podržala transfer izbeglica i preraspodelu na dobrovoljnoj bazi. Slično kao ostale države srednje i istočne Evrope, Rumunija je stalno bila rezervisana prema takozvanim obaveznim kvotama imigranata. Madjarska, Rumunija, Bugarska i Slovačka nemaju iskustvo sa ovakvim izazovima. Za razliku od ostalih država zapada, ove zemlje nisu nikada bile kolonijalne imperije odakle bi došli imigranti, ni životni standard koji bi privukao milione vankomunitarnih osoba, kao ni alogene zajednice muslimanske vere. Kao Budimpesta i Varšava, rumunski zvaničnici su insistirali na dobrovoljnim kvotama za primanje izbeglica i dosledno protivili obaveznim kvotama. Ovde nije rec o brojkama, već o ljudima — naglasio je pre godinu dana predsednik Klaus Johanis-odbacujući po njemu ,,birokratski računate kvote bez konsultacije zemalja članica’’
