Prirodni gas iz Crnog mora (16.6.2022)

Prve isporuke prirodnog gasa izvađenog iz crnomorske platforme stigle su u rumunski nacionalni transportni sistem. Ovo dostignuće je posebno važno i dolazi u ključnom trenutku. Novinari Radio Rumunije objavili su da je ovo prvi novi projekat razvoja proizvodnje prirodnog gasa u rumunskom kontinentalnom pojasu Crnog mora u poslednjih 30 godina. To je ujedno i prvi projekat te vrste u ovom trenutku. Razvojni projekat Midia sastoji se od pet proizvodnih bušotina u nalazištima Doina i Ana u perimetru 15 Midia. Projekat, koji se sprovodi u zoni plitkih voda, raspolaže takođe i proizvodnom platformom koja se nadgleda i upravlja sa obale i sa 126 km podmorskim gasovodom koji transportuje gas do novog postrojenja za prečišćavanje gasa u opštini Korbu, na rumunskoj obali. Potom se gasovi tretirani prema tehnološkom procesu isporučuju u Nacionalni transportni sistem. Eksploatacija dva nalazišta u Crnom moru planirana je za 10 godina. Ove godine proizvodnja je procenjena na pola milijarde kubnih metara gasa. Proizvodnja će dostići milijardu kubnih metara gasa godišnje u naredne tri godine. Ova operacija će obezbediti 10% rumunske potražnje za gasom, ali projekat ima za cilj da pripremi druge razvojne projekte u kontinentalnom pojasu Crnog mora koji pripada Rumuniji i da pokrene niz inicijativa za razvoj zelene energije. Eksploatacija nalazišta prirodnog gasa u rumunskom kontinentalnom pojasu Crnog mora je strateška namera rumunske države, koja je u poslednje vreme postala neophodna. Danas je isporuka prirodnog gasa postala geopolitičko oružje, ucena Rusije, privilegovanog snabdevača za mnoge evropske zemlje. Kriza izazvana invazijom na Ukrajinu fokusirala se na zavisnost ovih država od političkih odluka Moskve. Strategija ekonomskih sankcija Rusiji takođe se kosi sa potrebom snabdevanja gasom privrede i stanovništva Evropske unije. Odmah je pokrenut proces što hitnije zamene ruskog prirodnog gasa drugim izvorima, posebno tečnim gasom. U međuvremenu, Moskva je donela odluku da jednostavno obustavi ugovorene isporuke gasa nekim evropskim zemljama, što je dodatno ubrzalo primenu alternativnih rešenja. Rumunija zavisi 10% od ruskog prirodnog gasa. U tom kontekstu, početak isporuke gasa vađenog iz rumunskog kontinentalnog pojasa, odnosno iz Evropske unije, donosi idealno rešenje, iako delimično, za ovaj veliki problem sa kojim se suočio demokratski i civilizovani svet tokom rata u Ukrajini.

Marius Tiţa, 16.06.2022, 15:06

Prve isporuke prirodnog gasa izvađenog iz crnomorske platforme stigle su u rumunski nacionalni transportni sistem. Ovo dostignuće je posebno važno i dolazi u ključnom trenutku. Novinari Radio Rumunije objavili su da je ovo prvi novi projekat razvoja proizvodnje prirodnog gasa u rumunskom kontinentalnom pojasu Crnog mora u poslednjih 30 godina. To je ujedno i prvi projekat te vrste u ovom trenutku. Razvojni projekat Midia sastoji se od pet proizvodnih bušotina u nalazištima Doina i Ana u perimetru 15 Midia. Projekat, koji se sprovodi u zoni plitkih voda, raspolaže takođe i proizvodnom platformom koja se nadgleda i upravlja sa obale i sa 126 km podmorskim gasovodom koji transportuje gas do novog postrojenja za prečišćavanje gasa u opštini Korbu, na rumunskoj obali. Potom se gasovi tretirani prema tehnološkom procesu isporučuju u Nacionalni transportni sistem. Eksploatacija dva nalazišta u Crnom moru planirana je za 10 godina. Ove godine proizvodnja je procenjena na pola milijarde kubnih metara gasa. Proizvodnja će dostići milijardu kubnih metara gasa godišnje u naredne tri godine. Ova operacija će obezbediti 10% rumunske potražnje za gasom, ali projekat ima za cilj da pripremi druge razvojne projekte u kontinentalnom pojasu Crnog mora koji pripada Rumuniji i da pokrene niz inicijativa za razvoj zelene energije. Eksploatacija nalazišta prirodnog gasa u rumunskom kontinentalnom pojasu Crnog mora je strateška namera rumunske države, koja je u poslednje vreme postala neophodna. Danas je isporuka prirodnog gasa postala geopolitičko oružje, ucena Rusije, privilegovanog snabdevača za mnoge evropske zemlje. Kriza izazvana invazijom na Ukrajinu fokusirala se na zavisnost ovih država od političkih odluka Moskve. Strategija ekonomskih sankcija Rusiji takođe se kosi sa potrebom snabdevanja gasom privrede i stanovništva Evropske unije. Odmah je pokrenut proces što hitnije zamene ruskog prirodnog gasa drugim izvorima, posebno tečnim gasom. U međuvremenu, Moskva je donela odluku da jednostavno obustavi ugovorene isporuke gasa nekim evropskim zemljama, što je dodatno ubrzalo primenu alternativnih rešenja. Rumunija zavisi 10% od ruskog prirodnog gasa. U tom kontekstu, početak isporuke gasa vađenog iz rumunskog kontinentalnog pojasa, odnosno iz Evropske unije, donosi idealno rešenje, iako delimično, za ovaj veliki problem sa kojim se suočio demokratski i civilizovani svet tokom rata u Ukrajini.