Procene Narodne banke Rumunije
Narodna banka Rumunije revidirala je naviše, na 7,5%, prognozu inflacije za kraj ove godine, prema novim procenama koje je u sredu predstavio guverner Mugur Isaresku. Početna prognoza bila je 7,1%. Na kraju sledeće godine inflacija bi trebalo da bude 4,4%. Prema osnovnom scenariju, godišnja stopa inflacije će se kontinuirano smanjivati do horizonta projekcije, odnosno juna 2025. godine, ali po relativno sporijoj stopi. Mugur Isaresku je precizirao da samo neki povećani porezi dovode do povećanja inflacije, i to oni direktni na potrošnju, akcize i porez na dodatu vrednost. Povećanje poreza na dohodak, na primer, može čak imati suprotan efekat. Teže je izračunati povećanje oporezivanja dohotka. To dovodi do smanjenja agregatne tražnje“, objasnio je guverner Narodne banke Rumunije.
Leyla Cheamil, 10.08.2023, 11:59
Narodna banka Rumunije revidirala je naviše, na 7,5%, prognozu inflacije za kraj ove godine, prema novim procenama koje je u sredu predstavio guverner Mugur Isaresku. Početna prognoza bila je 7,1%. Na kraju sledeće godine inflacija bi trebalo da bude 4,4%. Prema osnovnom scenariju, godišnja stopa inflacije će se kontinuirano smanjivati do horizonta projekcije, odnosno juna 2025. godine, ali po relativno sporijoj stopi. Mugur Isaresku je precizirao da samo neki povećani porezi dovode do povećanja inflacije, i to oni direktni na potrošnju, akcize i porez na dodatu vrednost. Povećanje poreza na dohodak, na primer, može čak imati suprotan efekat. Teže je izračunati povećanje oporezivanja dohotka. To dovodi do smanjenja agregatne tražnje“, objasnio je guverner Narodne banke Rumunije.
Prema prezentaciji, osnovni scenario je izgrađen na osnovu zakona koji je bio na snazi u vreme projekcije i ne uključuje uticaj mera fiskalne konsolidacije o kojima su vlasti nedavno raspravljale. Guverner Narodne banke Rumunije precizirao je da i privredni rast i potrošnja pokazuju znake usporavanja.
Imamo privredni rast, ali znatno oslabljen za ovu godinu, u odnosu na ono što smo mislili da će se desiti početkom godine. Imamo povećanje godišnje stope potrošnje stanovništva u prvom tromesečju. Malo povećanje koje je i nas. Imali smo povećanje potrošnje po osnovu prihoda, ali primećujemo ublažavanje potrošnje. Ovo ublažavanje je izuzetno vidljivo, verovatno je u vezi sa oročenim depozitima stanovništva. One su u ovom periodu značajno porasle, kategorično i zbog viših kamata, dakle, manje potrošnje, više štednje”.
U tom smislu, Mugur Isaresku je naveo da Rumunija mora imati ekonomski rast zasnovan manje na potrošnji, a više na investicijama. Privlačenje evropskih fondova je, naglasio je, sa ove tačke gledišta, neophodno. Istovremeno, Mugur Isaresku je izjavio da Narodna banka u potpunosti podržava vladin program fiskalnog prilagođavanja i konsolidacije. On je, međutim, naglasio da je odluka koja se donosi politička, a ne fiskalna.
Takođe u sredu, Nacionalni institut za statistiku saopštio je da je deficit trgovinskog bilansa u prvoj polovini ove godine bio preko 13,3 milijarde evra, što je za oko 2,1 milijardu evra manje od onog zabeleženog u prvoj polovini prošle godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u periodu od 1. januara do 30. juna 2023. godine značajno učešće u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda kao što su mašine i transportna oprema, i to preko 45% za izvoz i oko 36% za uvoz, ali i drugih proizvedenih proizvoda.
