Promena finansijskog ponašanja (20.09.2022)
Prema njnovijim podacima Statističkog instituta Rumunije godišnja stopa inflacije premašila je u avgustu 15%, a samo mesec dana ranije poskupeli su prehrambeni proizvodi za 1,8% i usluge za 0,4%. U avgustu u odnosu na prethodni mesec avio saobraćaj je poskupeo za 24%, šečer za skoro 10%, maslac za skoro 6,8% i mleko za 5%. Pojeftinili su, istina neznatno, kopneni saobraćaj i telefonske usluge. U odnosu na august prošle godine, najviše su poskupeli prirodni gas za 70%, krompir za 54% jestivo ulje za skoro 50% a avio saobraćaj, gorivo šečer i mlinsko- pekarski proizvodi za 30%. Sva ova poskupljenja drantično pogadjaju kupovnu moć stanovnika Rumunije, koji imaju medju najmanjim platama i penzijama u Evropskoj uniji, i zabrinuti čekaju dolazak zime, koja oduvek donosi veće fakture za centralno grejanje, struju i prorodni gas. U ovoj situaciji skoro 50% stanovnika smanjilo je troškove, a broj stediša je povećan u odnosu na prošlu godinu. Praktično, ljudi su prilagodili finansijsko ponašanje ubrzanoj inflaciji, poskupljenjima uopšte i naročito tarifama za komunalije, navodi se u studiji austrijske finansijske grupe Erste, napravljene u zemljama centralne i istočne Evrope. Prema rezultatima studiji više od dve trečine rumunskih ispitanika štedi za hitne i nepredvidljive situacije, a 74% za sopstvene i porodične potrebe, što predstavlja povećanje za 8% u odnosu na prethodnu godinu. Svaki četvrti ispitanik izjavljuje da štedi da bi investirao u obrazovanje i profesionalno usavršavanje, što predstavlja povećanje za 18% u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima studije, 64% ispitanika izjavilo je da je pogodjeno rastućom inflacijom, a 38% smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednjoj godini. Rumuni štede u proseku oko 70 evra mesečno, nešto više od 8 evra u odnosu na prethodnu godinu, i samo jednu trećinu uštedjevine namenjuju je za stare dane. 61% ispitanika smatra da finansijsko vaspitanje treba da spada u nadležnost škola i drugih obrazovnih institucija, 56% u nadležnost roditelja i porodice, a 54% u nadležnost banaka i drugih finansijskih institucija.
Bogdan Matei, 20.09.2022, 10:52
Prema njnovijim podacima Statističkog instituta Rumunije godišnja stopa inflacije premašila je u avgustu 15%, a samo mesec dana ranije poskupeli su prehrambeni proizvodi za 1,8% i usluge za 0,4%. U avgustu u odnosu na prethodni mesec avio saobraćaj je poskupeo za 24%, šečer za skoro 10%, maslac za skoro 6,8% i mleko za 5%. Pojeftinili su, istina neznatno, kopneni saobraćaj i telefonske usluge. U odnosu na august prošle godine, najviše su poskupeli prirodni gas za 70%, krompir za 54% jestivo ulje za skoro 50% a avio saobraćaj, gorivo šečer i mlinsko- pekarski proizvodi za 30%. Sva ova poskupljenja drantično pogadjaju kupovnu moć stanovnika Rumunije, koji imaju medju najmanjim platama i penzijama u Evropskoj uniji, i zabrinuti čekaju dolazak zime, koja oduvek donosi veće fakture za centralno grejanje, struju i prorodni gas. U ovoj situaciji skoro 50% stanovnika smanjilo je troškove, a broj stediša je povećan u odnosu na prošlu godinu. Praktično, ljudi su prilagodili finansijsko ponašanje ubrzanoj inflaciji, poskupljenjima uopšte i naročito tarifama za komunalije, navodi se u studiji austrijske finansijske grupe Erste, napravljene u zemljama centralne i istočne Evrope. Prema rezultatima studiji više od dve trečine rumunskih ispitanika štedi za hitne i nepredvidljive situacije, a 74% za sopstvene i porodične potrebe, što predstavlja povećanje za 8% u odnosu na prethodnu godinu. Svaki četvrti ispitanik izjavljuje da štedi da bi investirao u obrazovanje i profesionalno usavršavanje, što predstavlja povećanje za 18% u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima studije, 64% ispitanika izjavilo je da je pogodjeno rastućom inflacijom, a 38% smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednjoj godini. Rumuni štede u proseku oko 70 evra mesečno, nešto više od 8 evra u odnosu na prethodnu godinu, i samo jednu trećinu uštedjevine namenjuju je za stare dane. 61% ispitanika smatra da finansijsko vaspitanje treba da spada u nadležnost škola i drugih obrazovnih institucija, 56% u nadležnost roditelja i porodice, a 54% u nadležnost banaka i drugih finansijskih institucija.
