Protesti i reakcije na izmene krivičnih zakona (20.01.2017)
Vlada u Bukureštu je posle manje od mesec dana od dolaska na vlast prionula na posao sa izmenama zakona o pravosudju, izazvavši istovremeno žestoke reakcije. Gradjanske organizacije, glavne pravosudne institucije, ambasada SAD u Bukureštu, opozicija i predsednik države Klaus Johanis kritikovali su oštro ili diplomatski nameru Vlade socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (USR) da usvoji uredbu o kolektivnom pomilovanju i da iz Krivičnog zakona izbriše nekoliko krivicnih dela iz oblasti korucije. Za razliku od Vlade, koja opravdava svoju inicijativu pretrpanim zatvorima, kritičari smatraju da je ovaj vladin demarš samo skraćeni put ka oslobobadjanju uticajnih osoba osudjenih u poslednje vreme na zatvorske kazne.
Florentin Căpitănescu, 20.01.2017, 12:21
Vlada u Bukureštu je posle manje od mesec dana od dolaska na vlast prionula na posao sa izmenama zakona o pravosudju, izazvavši istovremeno žestoke reakcije. Gradjanske organizacije, glavne pravosudne institucije, ambasada SAD u Bukureštu, opozicija i predsednik države Klaus Johanis kritikovali su oštro ili diplomatski nameru Vlade socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (USR) da usvoji uredbu o kolektivnom pomilovanju i da iz Krivičnog zakona izbriše nekoliko krivicnih dela iz oblasti korucije. Za razliku od Vlade, koja opravdava svoju inicijativu pretrpanim zatvorima, kritičari smatraju da je ovaj vladin demarš samo skraćeni put ka oslobobadjanju uticajnih osoba osudjenih u poslednje vreme na zatvorske kazne.
U četvrtak uveče na ulicama nekoliko rumunskih gradova izašle su hiljade demonstranta sa zahtevom da se primeni nulta tolerancija prema korumpiranim osobama, smatrajući da je inicijativa Vlade „napad na demokratiju“. Sa svoje strane Generalno tužilastvo, Nacionalna antikorupcijska direkcija i Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma kritikovli su projekte Vlade, uz upozorenje da bi pravo na oslobadjanje imali ne samo osudjeni za korupciju, već i opasni kriminalci i pedofili. Predstavnici pomenutih institucija skreću pažnju da bi izmene dekriminalizovale delimično ili totalno zloupotrebu službenog položaja, nemar u vršenju službenih dužnosti i sukob interesa.
Glani tužilac Nacionalne antikorupcijske direkcije Kodruca Kjoveši objašnjava: „Rumunsko sudstvo se sada na brzinu reformiše menjajuci tri krivična dela: zloupotrebu službenog položaja, dekriminalizaciju nemara u vrešenju službene dužnosti i delimično dekriminalizaciju sukoba interesa. Za ova krivična dela mogu se optužiti samo javni funkcioneri – ministri, državni sekretari, senatori, poslanici, pravobranioci, policajci, gradonačelnici, predsednici županijskih odbora, direktori.“
Nacrti hitne utredbe rumunske vlade anliziraće do 27. januara Visoki savet sudstva. Asmbasador SAD Hans Klem ocenio je da svaka mere koja podriva pravnu državu nije oportuna, dok opozicione stranke Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija spasite Rumuniju (USR) javljaju da analiziraju mogućnost traženja odgovornosti ministra pravde Florina Jordakea. Pre nekoliko dana šef države Klaus Johanis je izjavio da bi usvajanje ovakvog zakona uzdrmalo pravnu državu i udaljilo Rumuniju od evropskih i evroatlanskih vrednosti. Vreme će dokazati da li će Vlada istrajati na usvajanju uredbe ili će napraviti korak nazad.
