Protesti rumunskih pravobranilaca (21.06.2023)
Mnogi pravobranioci iz sudskih i tužilačkih instanci prekinuli su u sredu rad jer smatraju da će neminovno usvajanje izmena Zakona o službenim penzijama ugroziti nezavisnost sudstva. U ovim uslovima, pravobranioci radiće samo na hitnim slučajevima kao što su na primer krivična dela sa uhapšenim licima, medjunarodne otmice dece, usvajanja i nalozi za zaštitu osoba. Viši savet sudstva navodi da bezuslovno podržava stav pravobranilaca sa napomenom da ova situacija ugrožava nezavisnost sudstva i status pravobranilaca sa neposrednim posledicama na rad sudstva. Najodgovorniji sudski funkcioneri, podseća Visoki savet sudstva, vodili su razgovore sa predstavnicima Vlade i Parlamenta kojima su predočili eventualne posledice predloženih izmena pravosudnog sistema koji se suočava sa nestašicom osoblja zbog produžavanja neizesnosti oko profesionalnog statuta. Visoki savet sudstva navodi da se ne suprostavlja reformi službenih penzija i da je preokupiran iznalaženjem adekvatnih rešenja za efikasno odvijanje ovog procesa. Novoimenovana ministarka pravde Alina Gorgju reagovala je na ovu ekstremnu meru pravobranilaca sa napomenom da poštuje njihovo pravo na slobodno izražavanje, ali da polazi od preduslova da je dijalog rešenje za svaki problem pravosudnog sistema a ne protest. Princip po kome nijedna penzija ne treba da bude veća od ličnog dohotka je logičan i rumunsko društvo odavno očekuje reformu službenih penzija, kaže Alina Gorgju. Reforma penzija pravobranilaca i drugih profesionalnih kategorija zasniva se samo u maloj meri na doprinosu za penzijsko osiguranje i predvidjena je Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Neispunjavanje ovog zahteva značilo bi gubitak 3 miliarde evra. Vladajuća koalicija sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) namerava da postepeno poveća starosnu penziju za sudije i tužioce na 65 godina i da se obračun penzije obavlja na bazi višegodišnjih primanja, ne samo u poslednjoj godini radnog staža. Reforma penzija predvidja takodje i oporezivanje penzija preko odedjenog iznosa i eliminisanje službenih penzija za mnoge kategorije u koje spadaju sudije i tužioci, osoblje ambadsade na specifičnim poslovima i javni funkcioneri. Od oko 10 000 uživalaca službenih penzija u maju tekuće godine više od polovine bili su pravobranioci. Prosečna penzija ove kategorije dostiže i 4000 evra i najveći deo penzije izdvaja se iz državnog budžeta, a ne penzijskog fonda.
Ştefan Stoica, 21.06.2023, 12:07
Mnogi pravobranioci iz sudskih i tužilačkih instanci prekinuli su u sredu rad jer smatraju da će neminovno usvajanje izmena Zakona o službenim penzijama ugroziti nezavisnost sudstva. U ovim uslovima, pravobranioci radiće samo na hitnim slučajevima kao što su na primer krivična dela sa uhapšenim licima, medjunarodne otmice dece, usvajanja i nalozi za zaštitu osoba. Viši savet sudstva navodi da bezuslovno podržava stav pravobranilaca sa napomenom da ova situacija ugrožava nezavisnost sudstva i status pravobranilaca sa neposrednim posledicama na rad sudstva. Najodgovorniji sudski funkcioneri, podseća Visoki savet sudstva, vodili su razgovore sa predstavnicima Vlade i Parlamenta kojima su predočili eventualne posledice predloženih izmena pravosudnog sistema koji se suočava sa nestašicom osoblja zbog produžavanja neizesnosti oko profesionalnog statuta. Visoki savet sudstva navodi da se ne suprostavlja reformi službenih penzija i da je preokupiran iznalaženjem adekvatnih rešenja za efikasno odvijanje ovog procesa. Novoimenovana ministarka pravde Alina Gorgju reagovala je na ovu ekstremnu meru pravobranilaca sa napomenom da poštuje njihovo pravo na slobodno izražavanje, ali da polazi od preduslova da je dijalog rešenje za svaki problem pravosudnog sistema a ne protest. Princip po kome nijedna penzija ne treba da bude veća od ličnog dohotka je logičan i rumunsko društvo odavno očekuje reformu službenih penzija, kaže Alina Gorgju. Reforma penzija pravobranilaca i drugih profesionalnih kategorija zasniva se samo u maloj meri na doprinosu za penzijsko osiguranje i predvidjena je Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Neispunjavanje ovog zahteva značilo bi gubitak 3 miliarde evra. Vladajuća koalicija sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) namerava da postepeno poveća starosnu penziju za sudije i tužioce na 65 godina i da se obračun penzije obavlja na bazi višegodišnjih primanja, ne samo u poslednjoj godini radnog staža. Reforma penzija predvidja takodje i oporezivanje penzija preko odedjenog iznosa i eliminisanje službenih penzija za mnoge kategorije u koje spadaju sudije i tužioci, osoblje ambadsade na specifičnim poslovima i javni funkcioneri. Od oko 10 000 uživalaca službenih penzija u maju tekuće godine više od polovine bili su pravobranioci. Prosečna penzija ove kategorije dostiže i 4000 evra i najveći deo penzije izdvaja se iz državnog budžeta, a ne penzijskog fonda.
