Prvi izveštaj Evropske komisije o pravnoj državi u EU (01.10.2020)
Više amandmana zakonima o sudstvu iz 2018. i 2019. godine i dalje zabrinjava zbog njihovog efekta po nezavisnost pravosudnog sistema, ističe se u poglavlju o Rumuniji prvog izveštaja o pravnoj državi u okviru Evropske unije, koji je objavila Evropska komisija. Dokument sadrži procene četiri glavne teme,veoma važne za poštovanje pravne države, a to su nacionalni pravosudni sistemi, antikorupcijsko osoblje, pluralizam i sloboda medija, kao i procenu drugih institucionalnih aspekata vezanih za sisteme kontrole i ravnoteže. U aprilu prošle godine, niz amandmana Krivičnom zakoniku, Zakoniku o krivičnom postupku i Specijalnom zakonu o korupciji, koji je usvojen u hitnoj proceduri u rumunskom parlamentu, ali zbog žestokih kritika proglašen je neustavnim u julu 2019. Zadatak da se pomenuti Zakoni usaglase sa odlukama Ustavnog suda nije još ispunjen, i prema tome legalna neizvesnost i rizik od neodrživosti borbe protiv korupcije su i dalje prisutni, tvrdi se u dokumentu. U izveštaju Evropske komisije se ističe da Rumunija ima strateški nacionalni antikorupcijski okvir, zasnovan na širokom učešću institucionalnih aktera, a koji obezbedjuje dobrovoljno učešće većeg dela javne administracije, državnih kompanija, tela za primenu zakona, sudova, tužilaštava i gradjanskog društva.
Corina Cristea, 01.10.2020, 13:54
Više amandmana zakonima o sudstvu iz 2018. i 2019. godine i dalje zabrinjava zbog njihovog efekta po nezavisnost pravosudnog sistema, ističe se u poglavlju o Rumuniji prvog izveštaja o pravnoj državi u okviru Evropske unije, koji je objavila Evropska komisija. Dokument sadrži procene četiri glavne teme,veoma važne za poštovanje pravne države, a to su nacionalni pravosudni sistemi, antikorupcijsko osoblje, pluralizam i sloboda medija, kao i procenu drugih institucionalnih aspekata vezanih za sisteme kontrole i ravnoteže. U aprilu prošle godine, niz amandmana Krivičnom zakoniku, Zakoniku o krivičnom postupku i Specijalnom zakonu o korupciji, koji je usvojen u hitnoj proceduri u rumunskom parlamentu, ali zbog žestokih kritika proglašen je neustavnim u julu 2019. Zadatak da se pomenuti Zakoni usaglase sa odlukama Ustavnog suda nije još ispunjen, i prema tome legalna neizvesnost i rizik od neodrživosti borbe protiv korupcije su i dalje prisutni, tvrdi se u dokumentu. U izveštaju Evropske komisije se ističe da Rumunija ima strateški nacionalni antikorupcijski okvir, zasnovan na širokom učešću institucionalnih aktera, a koji obezbedjuje dobrovoljno učešće većeg dela javne administracije, državnih kompanija, tela za primenu zakona, sudova, tužilaštava i gradjanskog društva.
Iako Ustav predvidja da usvajanje hitnih vladinih uredbi je moguće samo u izuzetnim ili hitnim situacijama, više vlada Rumunije je koristilo ovaj instrument radi donošenja odluka u raznim oblastima, što je izazvalo zabrinutost zbog kvaliteta zakona i poštovanja podele vlasti, ističe se još u izveštaju. U istom dokumentu piše i da je gradjansko društvo imalo važnu ulogu u odbrani pravne države. Istovremeno, naglašeno je da je nivo primene nacionalne antikorupcijske strategije doveo i do povećanja preventivnih akcija, koje su nastavljene kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. U dokumentu se ističe da Ministarstvo pravosudja procenjuje strategiju da bi izradilo narednu.
Istog dana kada je u Briselu objavljen izveštaj Evropske komisije, u Bukureštu je ministarstvo sudstva pokrenulo javnu debatu o predlozima za izmenu zakona o pravosudju. Saopštenje je dao resorni ministar Katalin Predoju, koji je precizirao da ove izmene obezbedjuju primenu preporuka evropskih institucija u rumunskom zakonodavstvu: “Reč je o jačanju uloge Vrhovnog saveta pravobranilaštva i odvijanju konkursa i ispita posredstvom Nacionalnog Instituta Pravobranilaštva, profesionalizaciji procesa selekcije pravobranilaca eliminisanjem bilo koje mogućnosti ulaska u pravobranilaštvo bez konkursa. Istovremeno, predvideli smo eliminisanje šeme za prevremeno penzionisanje pravobranilaca, jačanje principa nezavisnosti tužilaca u pravosudnoj aktivnosti, povratak normama koje su propisale pristup funkciji sudija Visokg Kasacionog suda konkursom, ukidanje Odeljenja za istragu krivičnih dela u pravosudju“, naglasio je rumunski ministar sudstva Katalin Predoju.
Primena ovih predvidjanja je od samog početka izazvala zabrinutost zbog vršenja pritisaka nad sudijama i tužiocima, kao i nad nezavinošću, efikasnošću i kvalitetom pravosudnog sistema.
