Rasprave o ekološkim izazovima
Delegati iz skoro 200 zemalja su počeli u Katovicama dvonedeljne razgovore o rešavanju političkih sporova nastalih u Organizaciji ujedinjenih nacija u vezi sa globalnim zagrevanjem, nakon potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine. Sporazum predvidja ambiciozne ciljeve kao što su smanjenje korišćenja fosilnog goriva i gasova sa efektima staklne bašte, u cilju predupredjenja efekata globalnog zagrevanja. Učesnici na Konferenciji u Katovicama usvojiće niz mera o primeni ovih ciljeva, demarš koji nije nimalo lak, ako vodimo računa o finansijskim posledicama. Očekuje se da zemlje potvrdjuju obaveze preuzete za 2020. godinu, pretežno posle odluke predsednika Donalda Trampa o izlasku Sjedinjenih Američkih Država iz Pariskog sporazuma. Amerika je jedna od najvećih svetskih privreda koja bi usledilo da koristi i dalje sve vrste goriva, uključujući one koje najviše zagajudju sredinu. Očekuju se, takodje, uveravanja da će biti izdvojeno dovoljno fondova za tranziciju na nultu emisiju štetnih gasova. Gracijela Gavrilesku, rumunska vicepremijerka i ministarka za okolnu sredinu, koja je predvodila delegaciju naše zemlje na pomenutoj konferenciji, ponovila je zalaganja Bukurešta: “Rumunija se pridružuje svim ciljevima i stavu Evropske unije. Istovremeno, ostajemo pri našem stavu prema ciljevima koji su usvojeni Pariskim sporazumom, tačnije šestim članom. Ovi ciljevi su veoma ambiciozni, a mi smo se obavezali da ih ispunimo.
Daniela Budu, 03.12.2018, 12:12
Delegati iz skoro 200 zemalja su počeli u Katovicama dvonedeljne razgovore o rešavanju političkih sporova nastalih u Organizaciji ujedinjenih nacija u vezi sa globalnim zagrevanjem, nakon potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine. Sporazum predvidja ambiciozne ciljeve kao što su smanjenje korišćenja fosilnog goriva i gasova sa efektima staklne bašte, u cilju predupredjenja efekata globalnog zagrevanja. Učesnici na Konferenciji u Katovicama usvojiće niz mera o primeni ovih ciljeva, demarš koji nije nimalo lak, ako vodimo računa o finansijskim posledicama. Očekuje se da zemlje potvrdjuju obaveze preuzete za 2020. godinu, pretežno posle odluke predsednika Donalda Trampa o izlasku Sjedinjenih Američkih Država iz Pariskog sporazuma. Amerika je jedna od najvećih svetskih privreda koja bi usledilo da koristi i dalje sve vrste goriva, uključujući one koje najviše zagajudju sredinu. Očekuju se, takodje, uveravanja da će biti izdvojeno dovoljno fondova za tranziciju na nultu emisiju štetnih gasova. Gracijela Gavrilesku, rumunska vicepremijerka i ministarka za okolnu sredinu, koja je predvodila delegaciju naše zemlje na pomenutoj konferenciji, ponovila je zalaganja Bukurešta: “Rumunija se pridružuje svim ciljevima i stavu Evropske unije. Istovremeno, ostajemo pri našem stavu prema ciljevima koji su usvojeni Pariskim sporazumom, tačnije šestim članom. Ovi ciljevi su veoma ambiciozni, a mi smo se obavezali da ih ispunimo.
Prema rečima rumunske ministarke za okolnu sredinu, Bukurešt ne očekuje promene obaveza i ima dobro definisanu strategiju: “Rumunija ima strategiju za suzbijanje klimatskih promena da bi postala privreda sa smanjenom emisijom štetnih gasova, ali ima i politike za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Imamo, takodje, strategiju za trajan razvoj, koju želimo primeniti u narednim godinama.
U naučnim izveštajima se ističe da čovečanstvo ima na raspolaganju samo 12 godina da prepolovi emisije gasova sa efektom staklene bašte da bi izbeglo klimatsku katastrofu. Pregovarači moraju najpre utvrditi način funkcionisanja Pariskog sporazuma nakon stupanja na snagu u 2020. godini, kako bi se zadržalo globalno povećanje temperature za manje od 2 stepena u jednom veku.
