Rasprave o ovogodišnjem državnom budžetu (12.02.2021)
Ovogodišnji državni budžet izračunat je na osnovu deficita od otprilike 7% bruto društvenog proizvoda i, prema izjavama koalicione vlade Nacionalne liberalne stranke (PNL), Unije Spasite Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza madjara u Rumuniji (UDMR), podržaće privredni oporavak i obustaviće ekscesivne i neosnovane troškove iz javnog novca. Nakon što je izrada nacrta budžeta najzad okončana, liberalni premijer Florin Kacu obećao je oživljavanje privrede, ispravljanje onoga što on naziva nenormalnim predvidjanjima koja su, u zadnjim godinama, u zakonodavstvo uvele prethodne socijaldemokratske administracije, kao i održavanje poverenja Evropske komisije, stranih investitora i rejting agencija. On kaže još da očekuje detaljne izveštaje o stanju državnih kompanija, uključujući planove za prestrukturaciju fimi sa gubicima. Premijer je dodao da u budžetskom sistemu, troškovi sa dodacima iznose oko 120 miliona evra. U uslovima pandemije, kada su troškovi za zdravstvo veoma veliki, ukidanje ovih dodataka blokiralo bi finansijsko krvarenje, tvrde vlasti, i za primer daju takozvani dodatak od 30 odsto za rad za računarom ili za Kovid, koji primaju zaposleni u prefekturama. Paket mera štednje predvidja još da dečiji dodatak ostane nepromenjen, povećanje penzija od 1. januara 2022., ukidanje, ove godine, vaučera za odmor i besplatnosti železničkog prevoza za studente.
Bogdan Matei, 12.02.2021, 13:42
Ovogodišnji državni budžet izračunat je na osnovu deficita od otprilike 7% bruto društvenog proizvoda i, prema izjavama koalicione vlade Nacionalne liberalne stranke (PNL), Unije Spasite Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza madjara u Rumuniji (UDMR), podržaće privredni oporavak i obustaviće ekscesivne i neosnovane troškove iz javnog novca. Nakon što je izrada nacrta budžeta najzad okončana, liberalni premijer Florin Kacu obećao je oživljavanje privrede, ispravljanje onoga što on naziva nenormalnim predvidjanjima koja su, u zadnjim godinama, u zakonodavstvo uvele prethodne socijaldemokratske administracije, kao i održavanje poverenja Evropske komisije, stranih investitora i rejting agencija. On kaže još da očekuje detaljne izveštaje o stanju državnih kompanija, uključujući planove za prestrukturaciju fimi sa gubicima. Premijer je dodao da u budžetskom sistemu, troškovi sa dodacima iznose oko 120 miliona evra. U uslovima pandemije, kada su troškovi za zdravstvo veoma veliki, ukidanje ovih dodataka blokiralo bi finansijsko krvarenje, tvrde vlasti, i za primer daju takozvani dodatak od 30 odsto za rad za računarom ili za Kovid, koji primaju zaposleni u prefekturama. Paket mera štednje predvidja još da dečiji dodatak ostane nepromenjen, povećanje penzija od 1. januara 2022., ukidanje, ove godine, vaučera za odmor i besplatnosti železničkog prevoza za studente.
Opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD), koja ima najbrojnijiu parlamentarnu grupu, najavila je već da će podneti amandmane na sva značajna poglavlja budžeta. Socijaldemokrati kritikuju vladu za nedostatak vizije i rešenja za probleme zemlje. Ovo je budžet štednje i smanjenja, nije izradjen za gradjane i nema dobrih signala ni za privedu, tvrde lideri levice. Pored sporove izmedju političara, mere štednje povećavaju i tenzije u društvu. Od početka godine, ispred sedišta vlade, ministarstava i koalicionih stranaka, nezadovoljni sindikalci su skoro svakog dana organizovali proteste. Pomoćno osoblje u zdravstu, policajci i čuvari u zatvorima, mehaničari lokomotiva i službenici, svi traže dostojne plate, pravično izračunavanje penzija i kvalitetne javne usluge.
Lideri jedne od najvećih sindikata u zemlji- Nacionalne sindikalne konfederacije Alfa, tvrde da je potreban budžet za razvoj Rumunije, a ne budžet štednje. Ni operateri u ugostiteljsko-turističkoj industriji HORECA, koja je već ugrožena restriktivnim merama usvojenim zbog pandemije, nisu zadovoljni saopštenjem da se ove godine neće više dodeliti vaučeri za odmor. Organizacija poslodavaca Hotela i Restorana govori o gubicima od oko 7 milijardi evra u 2020. godini i to u sektoru sa 400 hiljada zaposlenih, koji predstavljaju 7% ukupne aktivne radne snage Rumunije, i koji doprinosi sa 5% bruto društvenom proizvodu.
