Rasprave o penzijskom sistemu (09.01.2020)

Pet miliona penzionera na samo 9 miliona radnosposobnih osoba, konstantno smanjenje broja stanovnika, hroničan deficit radne snage zbog odlaska mladih u inostranstvo i deficit penzijskog budžeta glavni su elementi sa kojima se na srednji i dugi rok suočava Rumunija. Posle pada socijaldemokratske vlade i dolaska liberala na vlast, rasprave o korenitoj reformi penzijskog sistema izbile su u prvi plan. Ministarka rada i socijalne zaštite Violeta Aleksandru u izjavi za javni radio servis je naglasila da se radi na planu koji predvidja mogućnost da se zaposleni opredele da rade do navršavanja 70 godina života, a ne kao do sada do 65. Ovo delikatno pitanje nalaže medjutim široku raspravu, dodala je ministarka rada: ,,Ja sam uverena da je u vezi sa ovim pitanjem potrebna široka društvena rasprava. Saznala sam razgovarajući sa pojedinim penzionerima, da mnogi žele da imaju aktivan život jer će na ovaj način imati i nešto veće penzije, dok drugi žele da se penzionisu ranije. U ovoj situaciji potrebna nam je rasprava. Ovaj predlog ne znači obavezu da se radnik penzioniše tek kada napuni 70 godina života, već mogućnost da se opredeli za produženje radnog veka.

Ştefan Stoica, 09.01.2020, 11:39

Pet miliona penzionera na samo 9 miliona radnosposobnih osoba, konstantno smanjenje broja stanovnika, hroničan deficit radne snage zbog odlaska mladih u inostranstvo i deficit penzijskog budžeta glavni su elementi sa kojima se na srednji i dugi rok suočava Rumunija. Posle pada socijaldemokratske vlade i dolaska liberala na vlast, rasprave o korenitoj reformi penzijskog sistema izbile su u prvi plan. Ministarka rada i socijalne zaštite Violeta Aleksandru u izjavi za javni radio servis je naglasila da se radi na planu koji predvidja mogućnost da se zaposleni opredele da rade do navršavanja 70 godina života, a ne kao do sada do 65. Ovo delikatno pitanje nalaže medjutim široku raspravu, dodala je ministarka rada: ,,Ja sam uverena da je u vezi sa ovim pitanjem potrebna široka društvena rasprava. Saznala sam razgovarajući sa pojedinim penzionerima, da mnogi žele da imaju aktivan život jer će na ovaj način imati i nešto veće penzije, dok drugi žele da se penzionisu ranije. U ovoj situaciji potrebna nam je rasprava. Ovaj predlog ne znači obavezu da se radnik penzioniše tek kada napuni 70 godina života, već mogućnost da se opredeli za produženje radnog veka.

Cela Evropa je preokupirana penzijskim sistemom. Prema rečima ministarke rada u Evropskoj uniji u pojedinim zemljama životni vek je duži nego u Rumuniji, tako da se ohrabruju mere produženja radnog veka, dok u drugim zemljama stvari još nisu jasne.

U Rumuniji penzijski bod povečaće se u septembru za 40%, u skladu sa odlukom bivše vladajuće koalicije, odluke koja zabrinjava eksperte zbog mogućeg budžetskog debalansa. Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isareaku je izjavio da kada se postiže ekompmski rast od 40%, ništa se ne može povećati toliko, pa čak ni penzije. Violeta Aleksandru je dolada: ,,Fondovi za povećanje su obeybedjeni. Ovde nije reč o posledicama po budžet, ve o odluci koju smo doneli u skladu sa zakonom. Zabrinuti smo jer je Socijaldemokratska partija donela zakone u izborne svrhe, ne vodeći ra;una o signalima dobrih poznalavalca ekonomskih tokova u našoj zemlji, ljudi koji dobro znaju da ne moemo odjednom napraviti ovakve skokove.

Liberalna vlada je saopštila da namerava da poveća doprinos do 6 % za drugi penzijski stub jer su jedino privatne penzije sigurne u moru neizvesnosti koje vladaju oko državnih penzija.