Rastuća zabrinutost za klimatske promene (08.11.2022)
Toplotni talasi, ekstremne suše koja ugrožavaju poljoprivredne prinose, požari vegetacije, katastrofalne poplave samo su neki od aspekata klimatskih promena sa kojima se suočava svet u posledne vreme. Medjunarodna zajednica saglasna je da su potrebne hitne mere za usporavanje klimatskih promena sa negativnim posledicma na čovečanstvo. Više od 120 šefova država i vlada okupilo se u ponedeljak i utorak u Šarm El šejku na konferenciji Ujedinjenih nacijna o klimatskim promenama. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da se ove promene odvijaju katastrofalnom brzinom i zalagao se za hitne mere. Gutereš je okupljenim predstavnicima zemalja rekao da se suočavaju sa bolnim izborom: da rade sada zajedno na smanjenju emisija ili da osude naredne generacije na klimatsku katastrofu. Šef Rumunske države Klaus Johanis izjavio je u Šarm El Šejku da Bukurešt u potpunosti podržava lidersku ulogu Evropske unije u procesu ograničenja klimatskih promena. On je podvukao da rat na evropskom kontinentu, koji stvara energetsku nesigurnost, nestašicu hrane i ekonomsku nestabilnost, ne treba da skrene pažnju sa klimatskih promena. Naprotiv, dodao je predsednik Rumunije, ovo ograničenje je od suštinskog značaja za mnoge druge izazove i zaštitu blagostanja sadašnjih i budućih generacija. ,,Potrebno je da obezbedimo urednu klimatsku tranziciju, sa mnogim beneficijama i investicijama u istraživanje, razvoj, inovaciju, ekonomiju i otvaranje novih radnih mesta“- izjavio je predsednik Klaus Johanis. Odsustvo akcije u oblast ograničenja klimatskih promena je mnogo skuplje od cene akcije, jer klimatske promene generišu i ekonomske i neekonomeke gubitke i štete u celom svetu. Naši najači saveznici su mladi ljudi, dodao je šef rumunske države, mladi koji su u Rumuniji dobro motivisani. Predsednik države smatra da obrazovne i istraživačke sisteme treba usmeriti na klimatske ciljeve, a mlade treba naoružati potrebnim informacijama o ekonomiji i društvu sa smanjenim emisijama ugljen dioksida. Naučnici kažu da čovečanstvo treba da smanji u ovoj deceniji emisije ugljen dioksida za 50% u odnosu na 2005. godinu i da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine kako bi se izbegle galopirajuće klimatske promene sa ekstremnim posledicama. Eksperti tvrde da, iako bi se ovi uslovi ispunili, zone pokrivene ledom na zemlji mogu se stabilizovati u odredjenoj meri tek izmedju 2040. i 2080. godine.
Leyla Cheamil, 08.11.2022, 10:58
Toplotni talasi, ekstremne suše koja ugrožavaju poljoprivredne prinose, požari vegetacije, katastrofalne poplave samo su neki od aspekata klimatskih promena sa kojima se suočava svet u posledne vreme. Medjunarodna zajednica saglasna je da su potrebne hitne mere za usporavanje klimatskih promena sa negativnim posledicma na čovečanstvo. Više od 120 šefova država i vlada okupilo se u ponedeljak i utorak u Šarm El šejku na konferenciji Ujedinjenih nacijna o klimatskim promenama. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da se ove promene odvijaju katastrofalnom brzinom i zalagao se za hitne mere. Gutereš je okupljenim predstavnicima zemalja rekao da se suočavaju sa bolnim izborom: da rade sada zajedno na smanjenju emisija ili da osude naredne generacije na klimatsku katastrofu. Šef Rumunske države Klaus Johanis izjavio je u Šarm El Šejku da Bukurešt u potpunosti podržava lidersku ulogu Evropske unije u procesu ograničenja klimatskih promena. On je podvukao da rat na evropskom kontinentu, koji stvara energetsku nesigurnost, nestašicu hrane i ekonomsku nestabilnost, ne treba da skrene pažnju sa klimatskih promena. Naprotiv, dodao je predsednik Rumunije, ovo ograničenje je od suštinskog značaja za mnoge druge izazove i zaštitu blagostanja sadašnjih i budućih generacija. ,,Potrebno je da obezbedimo urednu klimatsku tranziciju, sa mnogim beneficijama i investicijama u istraživanje, razvoj, inovaciju, ekonomiju i otvaranje novih radnih mesta“- izjavio je predsednik Klaus Johanis. Odsustvo akcije u oblast ograničenja klimatskih promena je mnogo skuplje od cene akcije, jer klimatske promene generišu i ekonomske i neekonomeke gubitke i štete u celom svetu. Naši najači saveznici su mladi ljudi, dodao je šef rumunske države, mladi koji su u Rumuniji dobro motivisani. Predsednik države smatra da obrazovne i istraživačke sisteme treba usmeriti na klimatske ciljeve, a mlade treba naoružati potrebnim informacijama o ekonomiji i društvu sa smanjenim emisijama ugljen dioksida. Naučnici kažu da čovečanstvo treba da smanji u ovoj deceniji emisije ugljen dioksida za 50% u odnosu na 2005. godinu i da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine kako bi se izbegle galopirajuće klimatske promene sa ekstremnim posledicama. Eksperti tvrde da, iako bi se ovi uslovi ispunili, zone pokrivene ledom na zemlji mogu se stabilizovati u odredjenoj meri tek izmedju 2040. i 2080. godine.
