Rastući trgovinski deficit 10.01.2023

Potresena proteklih godina posledicama pandemije KOVID-19, a sada i posledicama rata u susednoj Ukrajini, rumunska privreda i dalje pati. Prognoze o ovogodišnjoj evoluciji ostaju umereno optimistične, a vlada je nacrt državnog budžeta bazirala na ekonomskom rastu od 2,8% i povećanju budžetskog deficita za skoro 4,4% bruto domaćeg proizvoda. Međutim, bilans 2022. godine nije tako ružičast.

Bogdan Matei, 10.01.2023, 11:12

Potresena proteklih godina posledicama pandemije KOVID-19, a sada i posledicama rata u susednoj Ukrajini, rumunska privreda i dalje pati. Prognoze o ovogodišnjoj evoluciji ostaju umereno optimistične, a vlada je nacrt državnog budžeta bazirala na ekonomskom rastu od 2,8% i povećanju budžetskog deficita za skoro 4,4% bruto domaćeg proizvoda. Međutim, bilans 2022. godine nije tako ružičast.

Razlika između rumunskog uvoza i izvoza premašila je, u prvih 11 meseci prošle godine, 31 milijardu evra, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Reč je o rekordnom deficitu trgovinskog bilansa, skoro 10 milijardi više od onog 2021. To je, primećuju analiticari, zabeleženo i u automobilskoj industriji gde se, po pravilu, više izvozilo nego uvozilo.

Prema zvaničnim podacima, u analiziranom periodu značajno učešće u strukturi izvoza i uvoza imale su mašine i transportna oprema(41,7% za izvoz i 32,7% za uvoz), a ostali industrijski proizvodi (30% za izvoz i 28,6% za uvoz). U prvih 11 meseci 2022. godine izvoz je premašio vrednost od 85,2 milijarde evra, a uvoz je bio preko 116,2 milijarde, čime je vrednost deficita trgovinskog bilansa veća za preko 45 odsto od onog zabeleženog u periodu januar-novembar 2021. godine.

Povećanje je delimično uslovljeno veoma visokom stopom inflacije, što je povećalo vrednost uvoza, ali osnovni razlog ostaje činjenica da domaća proizvodnja ne može da pokrije domaću potražnju, čak ni u sektorima, kao što su agro-prehrambena industrija, hemijska industrija ili autoindustrija. Stručnjaci isticu da rumunska vlada treba brzo da osmisli mere, kako se situacija ne bi pogoršala. Za Radio Rumunija ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki:

Očigledno bi trebalo da postoji bolje strukturisana i bolje finansirana politika za promovisanje rumunskog izvoza. S druge strane, čuo sam u javnom prostoru ideje koje se odnose na to da treba da imamo veoma ozbiljnu analizu uvoza, a da država i poslovno okruženje zajedno treba da pokušaju da naprave ponudu za uvozne proizvode kompanijama koje uvoze ili proizvode u drugim državama da dođu u Rumuniju“.

U međunarodnoj trgovini Rumunije i dalje dominiraju razmene sa državama članicama Evropske unije, koje drže učešće u vrednosti preko 72% ukupnog izvoza (skoro 62 milijarde evra) i oko 70% (82 milijarde) uvoza. Razmena van EU27 imala je vrednost od 23 milijarde evra (tj. 27,4 odsto) za izvoz, odnosno 34 milijarde (29,3 odsto) za ukupan uvoz.