Razgovori o prevremenim parlamentarnim izborima (10.01.2020)

U tridecenijskom postkomunističkom periodu, Rumunija je prolazila kroz mnogobrojne političke krize, ali za nijednu od ovih prevremeni izbori nisu bili adekvatno rešenje zbog komplikovanog procesa. Sada se medjutim sve češće čuju glasovi o potrebi organizovanja prevremenih izbora, jer manjinska liberalna vlada- koja je došla na vlast u novembru- ne može da promoviše sopsteven inicijative u parlamentu kojim dominiraju socijaldemokrate. Kabinet Ludovika Orbana preuzeo je pred Parlamentom odgovornost za nekoliko zakona, i premijerno za državni budžet za 2020. godinu. Iako je ovakav postupak legalan, on je ipak donekle sporan jer eliminiše mogućnost razmatranje i usvajanje nacrta zakona.

Ştefan Stoica, 10.01.2020, 18:29

U tridecenijskom postkomunističkom periodu, Rumunija je prolazila kroz mnogobrojne političke krize, ali za nijednu od ovih prevremeni izbori nisu bili adekvatno rešenje zbog komplikovanog procesa. Sada se medjutim sve češće čuju glasovi o potrebi organizovanja prevremenih izbora, jer manjinska liberalna vlada- koja je došla na vlast u novembru- ne može da promoviše sopsteven inicijative u parlamentu kojim dominiraju socijaldemokrate. Kabinet Ludovika Orbana preuzeo je pred Parlamentom odgovornost za nekoliko zakona, i premijerno za državni budžet za 2020. godinu. Iako je ovakav postupak legalan, on je ipak donekle sporan jer eliminiše mogućnost razmatranje i usvajanje nacrta zakona.

Posle trogodišnje kohabitacije sa Socijaldemokratskom partijom i levoorijentisanom parlamentarneom večinom, predsednik Klaus Johanis, koji je u ovo vreme bio u otvorenom politickom i institucionalnom ratu sa rumunskom levicom, na početku novog mandata ima partnera u Vladi Nacionalne liberalne partije. Medjutim predsednik je zaključio je da su mogućnosti vlade ograničene jer još nema potrebnu podršku. U ovoj situaciji predsednik je odlučio da se lično uključi u promovisanje ideje o prevremenim izborima koji se mogu organizovati samo ako se sadašnjoj vladi izglasa nepoverenje ili će premijer podneti ostavku. U oba ova slučaja ustavne odredbe predvidjaju da Parlament treba da odbije dva puta uzastopno predloge za sastav Vlade. Predsednik Johanis želi da razgovara sa političkim liderima o ovoj temi: ,,Istina je da želim da se organizuju prevremeni izbori. Izglasavanje nepoverenja vladi je jedno od rešenja za pokretanje ovog procesa, ali tehnički i ostavka je metod koji može pokrenuti ovaj proces. Razgovaraćemo o ovom pitanju i sa premijerom.“

Premijer i lider Nacionalne liberalne partije Ludovik Orban je izjavio da se prevremeni izbori mogu realizovati samo ako postoji parlamentarna većina koja prihvata ovu ideju. VD. predsednik Socijaldemokratske partije Marčel Čolaku je izjavio da se njegova stranka ne boji prevremenih ili redovnih parlamentarnih izbora najesen. Vlada Nacionalne liberalne partije je katastrofalna, smatraČolaku i Socijaldemokratska partija ozbiljno računa na glasanje o nepoverenju. Odluka bi se donela sledeće nedelje na sednici rukovodstva stranke. Marčel Čolaku je dodao:,,Članovi stranke i društvo ovo traže. Ne može se rukovoditi zemljom preuzimanjem odgovornosti da bi se izbegla parlamentarna rasprava ili da se sloganima pokriju greške.“

Retorika lidera Socijaldemokratske partije nije ubedila političke analitičare koji smatraju da je ovo samo pokušaj da se izgradi platforma za buduće izbore unutar ove stranke. Socijaldemokrate još se nisu oporavili od prošlogodišnjih izbornih šokova kada su doživeli težak porar na evroparlamentarnim izborima i kada su dotučeni na predsedničkim. Prema rezultatima najnovije sondaže IMAS-a Nacionalna liberalna partija bi sada na parlemntarnim izborima osvojila čak 45% glasova a Socijaldemokratska ispod 20%.