Rumuni i rezultati Evrobarometra (06.03.2017)
Teroristički atentati koji su zaobišli našu zemlju, ali nažalost ne i zapadne države, Francusku i Belgiju, migracija ili neminovni izlazak Ujedinjenog kraljevstva iz EU nisu uzdrmali poverenje Rumuna u EU. 52% Rumuna veruje u EU, iako je ovaj procenat njiži nego 1. januara 2007. godine kada je poverenje Rumuna bilo od oko 65%. Rumuni su istovremeno sačuvali optimističku viziju iznad proseka o budućnosti Evrope iako je prosek nešto njiži. Krajem 2016. godine 55% ispitanih Rumuna izjavilo je da su za jedinstvenu monetu evro, kao simbol ekonomske i monetarne unije, a 62% pozitivno ocenjuje jedinstveno digitalno tržište i njen ekonomski značaj. Sa druge strane, 58% ispitanika je zadovoljno načinom funkcionisanja demokratije u EU, dok samo svaki treći je zadovoljan načinom funkcionisanja demokratije u Rumuniji. Rezultati evrobarometra pokazuju da 55% ispitanih Rumuna podržava prioritete EU kada je reč o ekonomskoj i monetarnoj uniji i 77% o slobodnom protoku osoba, odnosno, pravu na rad, stanovanje i studiranje u svakoj državi EU. Dve trećine Rumuna smatra da glas EU ima težinu na svetskom planu i zalažu se za zajedničku spoljnu politiku.Vrednosti koje najbolje predstavljaju EU su ljudska prava, demokratija i mir. Rumuni smatraju da je geografija najbolja veza za zajedništvo evropskih državljana kao i poštovanje pravne države i solidarnosti sa siromašnim zonama. Rezultati Evrobarometra pokazuju da se Rumuni i dalje nalaze među pristalicama evropskog projekta sa dobrim i lošim stranama, sve češćim krizama i ozbiljnim izazovima kojima Unija treba da odoli Rumunija je za sada pošteđena populističkih, evroskeptičnih i evurofobnih struja. Situacija bi se mogla promeniti ako će zemlja biti žrtva pojedinih scenarija sa neizvesnim ishodom poput jedne Evrope u više brzina Brexit i centrifugalni tokovi koji se pojavljuju u važnim državama opravdavaju na neki način hitnost rsprave o budućnosti Unije, ali ishitrene odluke koje bi dovele do marginalizacije pojedinih zemalja članica, mogu povećati nepoverenje stanovnika u komunitarni projekat.
Ştefan Stoica, 06.03.2017, 12:29
Teroristički atentati koji su zaobišli našu zemlju, ali nažalost ne i zapadne države, Francusku i Belgiju, migracija ili neminovni izlazak Ujedinjenog kraljevstva iz EU nisu uzdrmali poverenje Rumuna u EU. 52% Rumuna veruje u EU, iako je ovaj procenat njiži nego 1. januara 2007. godine kada je poverenje Rumuna bilo od oko 65%. Rumuni su istovremeno sačuvali optimističku viziju iznad proseka o budućnosti Evrope iako je prosek nešto njiži. Krajem 2016. godine 55% ispitanih Rumuna izjavilo je da su za jedinstvenu monetu evro, kao simbol ekonomske i monetarne unije, a 62% pozitivno ocenjuje jedinstveno digitalno tržište i njen ekonomski značaj. Sa druge strane, 58% ispitanika je zadovoljno načinom funkcionisanja demokratije u EU, dok samo svaki treći je zadovoljan načinom funkcionisanja demokratije u Rumuniji. Rezultati evrobarometra pokazuju da 55% ispitanih Rumuna podržava prioritete EU kada je reč o ekonomskoj i monetarnoj uniji i 77% o slobodnom protoku osoba, odnosno, pravu na rad, stanovanje i studiranje u svakoj državi EU. Dve trećine Rumuna smatra da glas EU ima težinu na svetskom planu i zalažu se za zajedničku spoljnu politiku.Vrednosti koje najbolje predstavljaju EU su ljudska prava, demokratija i mir. Rumuni smatraju da je geografija najbolja veza za zajedništvo evropskih državljana kao i poštovanje pravne države i solidarnosti sa siromašnim zonama. Rezultati Evrobarometra pokazuju da se Rumuni i dalje nalaze među pristalicama evropskog projekta sa dobrim i lošim stranama, sve češćim krizama i ozbiljnim izazovima kojima Unija treba da odoli Rumunija je za sada pošteđena populističkih, evroskeptičnih i evurofobnih struja. Situacija bi se mogla promeniti ako će zemlja biti žrtva pojedinih scenarija sa neizvesnim ishodom poput jedne Evrope u više brzina Brexit i centrifugalni tokovi koji se pojavljuju u važnim državama opravdavaju na neki način hitnost rsprave o budućnosti Unije, ali ishitrene odluke koje bi dovele do marginalizacije pojedinih zemalja članica, mogu povećati nepoverenje stanovnika u komunitarni projekat.
