Rumuni i životni standard (08.06.2023)
Život se odvija oko mnogih cifara, tako da studije raznih kompanija o životnom standardu ili centraliovani podaci Nacionalnog statističkog instituta ne mogu da prodju neopaženi, jer su ovi važni pokazatelji nivoa primanja i kupovne moči. Ovi podaci pokazuju i stepen vaspitanja ili zdravstvenog stanja kao i sposobnosti da ljudi nabave novi stan, automobil ili da provedu godišnji odmor. U studiji GfK Kupovna moč Evropa navodi se da je 2022. bila godina u kojoj ni avijonske karte, ni paketi za provod godišnjeg odnora nisu imali veliku prodju medju zabrinutim Rumunina za ekonomsku situaciju. 68% ispitanika izjavilo je da se opredelilo za štednju, a 22% za ulaganje u vaspitanje i obrazovanje. Studija pokazuje takodje da je prosečna kupovna moč u Rumuniji bila za 51% manja od evropskog proseka i da je po ovom pokazatelju naša zemlja bila na 31. mestu medju 42 analizirane države. Prema najnovijim podacima Nacionalnog statističkog instituta Rumunije prosečne mesečne plate u našoj zemlji od skoro 1300 evra po domaćinstvu bile su veće za 14% u odnosu na prethodnu godinu, ali uprkos ovom povećanju životni standard nije poboljšan pre svega zbog uticaja visoke inflacije. Troškovi su iznosili 85% ukupnih primanja. U gradskim sredinama ukupni mesečni dohodak bio je od oko 14000 evra, 1,3 puta veći nego u seoskim sredinama. 60% finansijskih sredstava izdvojeno je za potrebe domaćinstva, za kirije i komunalne usluge. Za alkoholna pića i duvanske proizvode Rumuni su potrošili oko 53 evra, a za obrazovanje i vaspitanje samo 3,4 evra. Mali lični dohoci razlog su za mnoge ulične proteste. Generalni štrajk prosvetnih radnika drži već skoro tri nedelje prve stranice rumunskih medija. U medjuvremenu nezadovoljni ličnim dohocima na ulice su izašli i zdravstveni radnici, železničari i zatvorski policajci. Pritisnuti sindikalnim zahtevima sa jedne srane i potrebama da se smanje troškovi sa druge strane, jer priliv budžetskih sredstava nije na zadovoljavajućem nivou, političari traže neophodna rešenja jer se ove godine najavljuje i manji privredni rast od prvobitnih procena, a stopa inflacije ne silazi sa dvocifrenog nivoa.
Corina Cristea, 08.06.2023, 12:10
Život se odvija oko mnogih cifara, tako da studije raznih kompanija o životnom standardu ili centraliovani podaci Nacionalnog statističkog instituta ne mogu da prodju neopaženi, jer su ovi važni pokazatelji nivoa primanja i kupovne moči. Ovi podaci pokazuju i stepen vaspitanja ili zdravstvenog stanja kao i sposobnosti da ljudi nabave novi stan, automobil ili da provedu godišnji odmor. U studiji GfK Kupovna moč Evropa navodi se da je 2022. bila godina u kojoj ni avijonske karte, ni paketi za provod godišnjeg odnora nisu imali veliku prodju medju zabrinutim Rumunina za ekonomsku situaciju. 68% ispitanika izjavilo je da se opredelilo za štednju, a 22% za ulaganje u vaspitanje i obrazovanje. Studija pokazuje takodje da je prosečna kupovna moč u Rumuniji bila za 51% manja od evropskog proseka i da je po ovom pokazatelju naša zemlja bila na 31. mestu medju 42 analizirane države. Prema najnovijim podacima Nacionalnog statističkog instituta Rumunije prosečne mesečne plate u našoj zemlji od skoro 1300 evra po domaćinstvu bile su veće za 14% u odnosu na prethodnu godinu, ali uprkos ovom povećanju životni standard nije poboljšan pre svega zbog uticaja visoke inflacije. Troškovi su iznosili 85% ukupnih primanja. U gradskim sredinama ukupni mesečni dohodak bio je od oko 14000 evra, 1,3 puta veći nego u seoskim sredinama. 60% finansijskih sredstava izdvojeno je za potrebe domaćinstva, za kirije i komunalne usluge. Za alkoholna pića i duvanske proizvode Rumuni su potrošili oko 53 evra, a za obrazovanje i vaspitanje samo 3,4 evra. Mali lični dohoci razlog su za mnoge ulične proteste. Generalni štrajk prosvetnih radnika drži već skoro tri nedelje prve stranice rumunskih medija. U medjuvremenu nezadovoljni ličnim dohocima na ulice su izašli i zdravstveni radnici, železničari i zatvorski policajci. Pritisnuti sindikalnim zahtevima sa jedne srane i potrebama da se smanje troškovi sa druge strane, jer priliv budžetskih sredstava nije na zadovoljavajućem nivou, političari traže neophodna rešenja jer se ove godine najavljuje i manji privredni rast od prvobitnih procena, a stopa inflacije ne silazi sa dvocifrenog nivoa.
