Rumunija bez IT rešenja iz Rusije (15.09.2022)

Vojna agresija koju je pokrenula Rusija protiv susedne Ukrajine stavila je, vlastima u Bukureštu, na sto pitanje sajber bezbednosti. Ruski antivirusni programi predstavljaju opasnost za javne IT sisteme, upozorio je premijer Nikolae Čuka, koji je naveo da su, nakon obaveštenja i na osnovu informacija o kojima se razgovaralo sa stručnjacima iz te oblasti, potrebne dodatne mere u vezi sa tim. Vlada je u sredu usvojila Nacrt zakona o zaštiti IT sistema javnih organa i institucija, kojim se uspostavlja pravni i institucionalni okvir za zabranu, nabavljanja i upotrebe, u Rumuniji, antivirusnog softvera od strane nadležnih i javnih institucija od subjekata iz Ruske Federacije. Mera je preduzeta u uslovima u kojima stručnjaci upozoravaju da prisustvo ruskog antivirusnog softvera predstavlja ranjivost po sajber bezbednost rumunskih vlasti i institucija. U obrazloženju se navodi da mnoge javne ustanove i organi lokalne samouprave, uključujući i glavni grad, kupuju i koriste ruske antivirusne programe zbog niskih cena. S druge strane, tendencija svih država članica Evropske unije je da izdaju preporuke ili normativne akte koji zahtevaju od javnih institucija da promene svoja antivirusna rešenja, ako koriste antiviruse koji direktno ili indirektno dolaze iz Rusije, kao npr antivirus Kasperski. Postoji rizik da će Rusija iskoristiti ovaj softver u sajber napadu. Kompanija Kasperski, koja proizvodi jedno od najpoznatijih antivirusnih rešenja, biće direktno pogođena ovom merom, jer će svi njeni programi morati da se deinstaliraju sa javnih računarskih sistema u zemlji. Svaki antivirusni program kreira mrežne prolaze na računarima, kažu stručnjaci, mrežne prolaze koji se obično koriste za ažuriranje i održavanje softvera. Ali mogli bi da budu iskorišćeni u druge svrhe, za špijunažu, na primer, strahuju evropske vlasti, zbog čega se preduzimaju preventivne mere. Prema rečima vlade, ako već postoje takve usluge koje su već kupljene i/ili instalirane, one će biti isključene ili deinstalirane, uz podršku nadležnih organa, uključujući Ministarstvo za istraživanje, inovacije i digitalizaciju, Agenciju za digitalizaciju Rumunije, Nacionalnu upravu za sajber bezbednost. Ta mera je privremena, u skladu sa pravilima predviđenim Ustavom, i ima efekte tokom invazije koju je Rusija pokrenula na Ukrajinu, do datuma potpisivanja mirovnog sporazuma ili trajnog sporazuma o primirju kojim se uspostavlja teritorijalni integritet Ukrajine.

Leyla Cheamil, 15.09.2022, 12:46

Vojna agresija koju je pokrenula Rusija protiv susedne Ukrajine stavila je, vlastima u Bukureštu, na sto pitanje sajber bezbednosti. Ruski antivirusni programi predstavljaju opasnost za javne IT sisteme, upozorio je premijer Nikolae Čuka, koji je naveo da su, nakon obaveštenja i na osnovu informacija o kojima se razgovaralo sa stručnjacima iz te oblasti, potrebne dodatne mere u vezi sa tim. Vlada je u sredu usvojila Nacrt zakona o zaštiti IT sistema javnih organa i institucija, kojim se uspostavlja pravni i institucionalni okvir za zabranu, nabavljanja i upotrebe, u Rumuniji, antivirusnog softvera od strane nadležnih i javnih institucija od subjekata iz Ruske Federacije. Mera je preduzeta u uslovima u kojima stručnjaci upozoravaju da prisustvo ruskog antivirusnog softvera predstavlja ranjivost po sajber bezbednost rumunskih vlasti i institucija. U obrazloženju se navodi da mnoge javne ustanove i organi lokalne samouprave, uključujući i glavni grad, kupuju i koriste ruske antivirusne programe zbog niskih cena. S druge strane, tendencija svih država članica Evropske unije je da izdaju preporuke ili normativne akte koji zahtevaju od javnih institucija da promene svoja antivirusna rešenja, ako koriste antiviruse koji direktno ili indirektno dolaze iz Rusije, kao npr antivirus Kasperski. Postoji rizik da će Rusija iskoristiti ovaj softver u sajber napadu. Kompanija Kasperski, koja proizvodi jedno od najpoznatijih antivirusnih rešenja, biće direktno pogođena ovom merom, jer će svi njeni programi morati da se deinstaliraju sa javnih računarskih sistema u zemlji. Svaki antivirusni program kreira mrežne prolaze na računarima, kažu stručnjaci, mrežne prolaze koji se obično koriste za ažuriranje i održavanje softvera. Ali mogli bi da budu iskorišćeni u druge svrhe, za špijunažu, na primer, strahuju evropske vlasti, zbog čega se preduzimaju preventivne mere. Prema rečima vlade, ako već postoje takve usluge koje su već kupljene i/ili instalirane, one će biti isključene ili deinstalirane, uz podršku nadležnih organa, uključujući Ministarstvo za istraživanje, inovacije i digitalizaciju, Agenciju za digitalizaciju Rumunije, Nacionalnu upravu za sajber bezbednost. Ta mera je privremena, u skladu sa pravilima predviđenim Ustavom, i ima efekte tokom invazije koju je Rusija pokrenula na Ukrajinu, do datuma potpisivanja mirovnog sporazuma ili trajnog sporazuma o primirju kojim se uspostavlja teritorijalni integritet Ukrajine.